До крова над главом тешко да ће доћи многи млади људи којима је то била жеља, а видели су шансу да им се оствари добијањем субвенционисаних стамбених кредита, јер су они, за сада, престали да се одобравају.

Према речима Александра Јовића, директора Националне корпорације за осигурање стамбених кредита програм субвенционисања стамбених кредита привремено ће бити обустављен.

По завршетку недавно одржаног округлог стола о будућности станоградње у Србији, коју такође погађа финансијска криза, Јовић је изјавио:

– Став Владе Србије је да се због смањених прихода у буџету и развијеног тржишта овај програм стопира до даљњег – изјавио је Јовић Према његовим речима, програм субвенционисања стамбених кредита, који је почео 2005. године и који је имао за циљ да развије и поспеши продају станова, у овом тренутку више није потребан.

Оно што једино може да утеши све младе људе којима су још прошле године одобрени субвенционисани кредити, јесте да не морају да брину. Према Јовићевим речима они ће бити исплаћени.

При томе, директор Националне корпорације за осигурање стамбених кредита је рекао и то да је већ исплаћено више од две трећине субвенција које су одобрене и требале да буду већ реализоване до краја прошле године.

Иначе, према његовим речима, за прошлу годину требало је да се из буџета за субвенције стамбених кредита исплати 150 милиона динара, а до сада је исплаћено око 98 милиона динара. На исплату чека још 58 кредита.

А грађевинарство у Србији, према свим расположивим подацима, јесте озбиљно погођено кризом. На то наводи, изнад свега, чињеница да је продаја грађевинског материјала преполовљена. У неким фирмама велике количине грађевинског материјала немају купце. Уз ове податке иде и податак да се све чешће и у све већем обиму одлаже изградња нових стамбених објеката.

Домаћи произвођачи грађевинског материјала тврде да, уколико економска криза потраје дуже, у том случају у току следеће две године, многа од предузећа из ове области неће моћи да опстану на тржишту.

У сличној ситуацији нашли су се и инвеститори који покушавају да заврше започете објекте и врате назад уложени новац. О новим улагањима у изградњу станова, за сада, и не размишљају. Како сами и кажу, не желе да улазе у дугове.

Станоградња се, према проценама упућених, може да извуче из кризе директном сарадњом банака и грађевинских фирми, али и уз помоћ државе. На тај начин смањиле би се и цене станова, које су у Србији тренутно нереално високе.

Можда би Хрватска могла да буде добар пример јер су, како су пренели поједини српски медији, Хрвати удружили снаге на нивоу Владе, градова, банака и самих грађана. Резултат: успели су да снизе цену – квадрата.