Позната варијанта куповине стана који је истовремено већ продат неком другом коштала је новца, живаца па и здравља бројне породице које су лаковерно давале грађевинским преварантима комплетну животну уштеђевину за квадрате у које се никада неће уселити. Најава државе да од маја коначно креће увођење компјутерског програма у судове којим ће се елиминисати могућност вишеструке продаје истих некретнина одагнаће страх свих који након маја буду ушли у процес куповине стана. Али нови софтвер, бар како сада стоје ствари, биће слаба утеха онима који су до сада већ насамарени.

Према ранијим најавама из Министарства правде, купци који су остали без пара и без жељених станова биће обештећени пошто осумњиченима буде одузета имовина, али стручњаци упозоравају да ће то бити тешко јер иза превараната нема никакве имовине која би послужила у сврху обештећења.

– Људи су очајни јер ако туже инвеститора који нема ништа на своје име нема начина да дођу до уложеног новца. Један од најчешћих трикова које су несавесни инвеститори користили био је да на замљишту заврше темељ или, најдаље, стигну до прве плоче. Потом продају не изграђене станове, а зграду никада не заврше – појашњава Саша Прибићевић, председник Друштва за борбу против преваре.

Такви инвеститори су, каже Прибићевић, новац од продаје станова пребацивали на рачуне својих форми, а онда једноставно банкротирали. У овом удружењу се прибојавају могућности да двадесетак хиљада преварених људи не буду гурнути „под тепих” због немогућности да се обештете.

Према речима адвоката Радмиле Босанац један од разлога који је довео до појаве вишеструких продаја једног стана јесте, не само недостатак евиднеције оверених уговора, већ пре свега недостатак уписа у јавне књиге.

– Велики број станова и зграда нису укњижени. Има ситуација када је извршена надоградња, надограђени стан легализован, али се не може укњижити јер ни зграда није. Неке зграде чак немају ни употребну дозволу, или станари не могу да пронађу њен оригинал, надлежни органи за легализацију не прихватају фотокопије, а предузеће или задруга која је градила зграду више не постоји. Нови Закон о планирању и изградњи не регулише проблем стамбених зграда које нису укњижене, а изграђене су пре десет или двадесет година а станари имају велики проблем да прикупе сву потребну документацију. Ако стан није укњижен, нема ни поузданог доказа о власништву.

Код нас је пракса створила нови термин „ван књижни” власник, што нема потпору у нашем правном систему, јер је прописано да се право својине на непокретностима на основу правног посла стиче уписом у јавну књигу. Значи, није довољан само уговор оверен у суду већ и упис у јавну књигу, у коју се уписују и сви терети. То је све довело и до неажурности самих власника, који не журе са укњижбом, а не ретко разлог томе је и порез на пренос апсолутних права, чије измирење је услов за укњижбу, сматра наша саговорница.

Према њеним речима регулатива мора да се уреди и у погледу ко може да гради станове за продају. Код нас се инвеститором назива лице које је власник или корисник земљишта под старим објектом, а су инвеститором лице које финансира изградњу. Као су инвеститор се појављује обично физичко лице, које изводи радове или преко свог предузећа или другог извођача радова. Обично се креће са неким минималним средствима, која се допуњују од продаје станова унапред, а затим се гради други објекат, и тако се физичко лице бави изградњом и продајом станова у виду делатности, а да за то не плаћа порез. Станови се купују без провере да ли постоји грађевинска дозвола, а о употребној и да не говоримо.

-------------------------------------------------

Садашња пракса...

И даље се, кажу стручњаци, наставља стара пракса да се одступа од урбанистичких услова при изради пројеката а приликом изградње се одступа од дозвољеног пројекта, и не води се довољно рачуна о испуњености свих техничких услова за заштиту објекта код доградње и надзиђивања као и о заштити суседних објеката.

– Инспекцијске службе не реагују довољно брзо ни ефикасно и грађани имају пуно проблема да заштите своја права угрожена од стране оних који имају новац и спроводе закон јачег. Они који купују стан у изградњи, сем што морају да воде рачуна да ли је већ продат, морају повести рачуна и о томе да ли ће га моћи укњижити или легализовати, напомиње Радмила Босанац.

Саша Марић