Симболично освајање градитељског крова света од 4. јануара припада Дубаију. И поред економске кризе која је дебело уздрмала тамошње шеике (дуг од безмало 100 милијарди долара) титула највише светске грађевине, званично припада мега солитеру Бурџ Дубаи (у преводу Кула Дубаи) са невероватних 828 метара висине. Сад већ друга на листи највиших – зграда Тајпех на Тајланду, остала је далеко испод. Да би се иоле примакла рекордеру из Дубаија, на кров Тајпеха требало би сместити Ајфелов торањ!

Да је величина и даље битна, бар међу богатим светом, али и да квалитет не посустаје за њом – показује сваки детаљ ове спектакуларне грађевине.

Конструкција зграде заправо је микс челика и стакла у огромним количинама. Екстеријер куле краси 28.261 стаклени панел, од којих се сунчева светлост толико одбија да се она види и пресијава са 100 километара. Форма зграде одаје утисак џиновске игле која пробада пустињско небо. У њену структуру уграђено је 31.400 метричких тона челика!

Торањ је ницао убрзаним темпом још од 2004. године, о чему је бринуло 12.000 радника. Да од нуле зачас стигну до облака станаре и госте служиће 57 лифтова, са брзином од 16 метара у секунди или 46 километара на час! И то је, кажу, најбрже на свету. Од 160 спратова 48 припада пословном простору и канцеларијама. У торњу је и 1.044 резиденцијалних апартмана и 160 луксузних хотелских соба. Базен је на 76. спрату, а џамија на 158 – ом. 

– Та зграда је плод исте оне психологије нашег човека да направи кућу која је већа од комшијине. Само се ради о богатој земљи која има могућности да се такмичи у овој врсти престижа. Људи увек имају исте пориве само то остварују на нивоу количине новца којим располажу. Објекат, без сумње, представља велико техничко достигнуће савременог грађевинарства и инспирацију другим земљама које могу да се надмећу градећи  екстремно високе зграде – сматра пројектант Божа Анђелковић.

Интересантно је, додаје наш саговорник, да су станови у мега солитеру распродати, али, пословне јединице нису. Озбиљни пословни људи који могу себи да приуште пословни простор у оваквом објекту сматрају да им се не исплати, што се правда високим ценама и уздржаношћу због економске кризе.

– По природи ствари човек обитава на дну ваздушног океана и нерадо се насељава на више спратове што показује и разлика у цени станова у зависности од спратова – појашњава Анђелковић.

Било како било, занимљива статистика каже још нешто: температура ваздуха на последњем спрату торња је за чак 10 степени Целзијуса нижа од температуре у приземљу.

Борећи се са огромном економском кризом, градитељи Бурџ Дубаиа у свом ремек делу виде и симболичан почетак краја економских проблема и ведрији поглед у економску будућност света.

– Криза ће проћи, али Бурџ Дубаи ће још дуго остати највиша зграда на свету – кажу званичници Дубаија.

Саша Марић

--------------------------------------------------------

Критике на рачун инжењерског тријумфа

Цене некретнина пале су након снажне рецесије која је погодила Дубаи за 50 процената, а Шеик Мухамед Бин Саид Ал Макмуд је због економских проблема морао да затражи помоћ од 25 милијарди долара од других чланица Емирата. Зато има и оних који на мега солитер гледају као на споменик декади неконтролисаних тржишних спекулација у Дубаију.

Такође, групе за борбу за људска права упозоравају да не треба пуно славити грађевину коју су сазидали „робови”, махом грађевински радници углавном из Пакистана и Индије и то за дневицу од само 5 долара.

---------------------------------------------------------

Армани уређивао ентеријер

Бурџ је претежно зграда са резиденцијама: ту је 900 станова и 144 дуплекс апартмана чије уређење декора потписује Ђорђо Армани. У згради се такође налази и први хотел са именом славног италијанског дизајнера.