Pre neki dan sam uplaćivao parking SMS-om. Prišao mi je simpatični brka srednjih godina. Zbunjeno me je zamolio za pomoć. Skroman on, skroman aparat mobilnog telefona, a najskromniji njegov automobil. Nacionalna klasa iz osamdesetih, brižljivo očuvana i nadasve uredna, kao što je uostalom i gazda, odeven u „retro” odelo koje je, očigledno, samovalo u ormanu (imam i ja jedno parkirano još od venčanja). Problem je nastao kad mi je pružio telefon. Ekran je bio zamagljen i iskrzan, a tasteri oglodani od upotrebe. Da stvar bude još gora, ja po običaju nisam imao kod sebe naočare za čitanje, što stvarno ne priliči čoveku mojih godina. Nije ni on. Ali kako već posedujem veštinu slepog kucanja na mobilnom, nekako sam se snašao i zadatak je bio izvršen. Moj novi poznanik me pažljivo slušao dok sam pokušavao da mu objasnim kako će za sat vremena morati da produži parking ili da se vrati po kola... Bilo mi je jasno da njemu ništa nije jasno, ali iz njegovih dobroćudnih očiju videla se zahvalnost za moj trud.

Rastali smo se, svaki svojim poslom, a u glavi mi je odzvanjala brkina rečenica da se nada da će sve obaviti na vreme...Išao je važnim poslom za koji je znao da mu ne treba više od sat, pomislih.On pripada onoj vrsti građanstva koga ne zanimaju najnoviji modeli mobilnih, niti svakog dana proverava i-mejl, nema fejs-buk (face-book), niti čita vesti na Internetu... On se ne brine da li mu je telefonska veza digitalna, da li ima dovoljno gigabajta... On vreme meri još uvek svojom, ljudskom, brkinom brzinom.

Za svaki slučaj, nakon sat vremena, vratio sam se do njegovog automobila da proverim da li je još uvek tamo i da mu eventualno produžim parking sa mog telefona, ali on je već sedeo u autu i zurio u mobilni, pokušavajući da odgonetne da li je prekoračio dozvoljeno vreme...Objasnio sam mu da je sve u redu, odahnuo je, pozdravili smo se kao stari prijatelji, a on je, isključivši mobilni, startovao motor i sa velikim zadovoljnim osmehom odjezdio niz ulicu.

Poželeo sam da se i ja odvezem sa njim u neka ne tako davna vremena, da kupim novine na trafici, proverim poštansko sanduče, i pogledam šta se daje u bioskopima.