Погледи са стране
Славко Штимац
Брка нема фејс-бук
Пожелео сам да се и ја одвезем са њим у нека не тако давна времена
Пре неки дан сам уплаћивао паркинг СМС-ом. Пришао ми је симпатични брка средњих година. Збуњено ме је замолио за помоћ. Скроман он, скроман апарат мобилног телефона, а најскромнији његов аутомобил. Национална класа из осамдесетих, брижљиво очувана и надасве уредна, као што је уосталом и газда, одевен у „ретро” одело које је, очигледно, самовало у орману (имам и ја једно паркирано још од венчања). Проблем је настао кад ми је пружио телефон. Екран је био замагљен и искрзан, а тастери оглодани од употребе. Да ствар буде још гора, ја по обичају нисам имао код себе наочаре за читање, што стварно не приличи човеку мојих година. Није ни он. Али како већ поседујем вештину слепог куцања на мобилном, некако сам се снашао и задатак је био извршен. Мој нови познаник ме пажљиво слушао док сам покушавао да му објасним како ће за сат времена морати да продужи паркинг или да се врати по кола... Било ми је јасно да њему ништа није јасно, али из његових доброћудних очију видела се захвалност за мој труд.
Растали смо се, сваки својим послом, а у глави ми је одзвањала бркина реченица да се нада да ће све обавити на време...Ишао је важним послом за који је знао да му не треба више од сат, помислих.Он припада оној врсти грађанства кога не занимају најновији модели мобилних, нити сваког дана проверава и-мејл, нема фејс-бук (face-book), нити чита вести на Интернету... Он се не брине да ли му је телефонска веза дигитална, да ли има довољно гигабајта... Он време мери још увек својом, људском, бркином брзином.
За сваки случај, након сат времена, вратио сам се до његовог аутомобила да проверим да ли је још увек тамо и да му евентуално продужим паркинг са мог телефона, али он је већ седео у ауту и зурио у мобилни, покушавајући да одгонетне да ли је прекорачио дозвољено време...Објаснио сам му да је све у реду, одахнуо је, поздравили смо се као стари пријатељи, а он је, искључивши мобилни, стартовао мотор и са великим задовољним осмехом одјездио низ улицу.
Пожелео сам да се и ја одвезем са њим у нека не тако давна времена, да купим новине на трафици, проверим поштанско сандуче, и погледам шта се даје у биоскопима.
Последњи коментари
Ima li Vuk Samotnjak face book:)
Posaljem Kumu Mici text poruku. Zovnem ga posle nekog vremena i pitam sto ne odgovara. Kum kaze: telefon je da se telefonira:), znas da sam u ovo vreme kuci, pa zovi...
Ugodno je u ovo surovo vrijeme procitati ovako nesto lijepo, nostalgicno, emotivno i toplo, sto neposredno govori o ljudskosti i velicini Slavkovih osecanja.Tako moze da napise neko tko ima sirinu duha i skromnost, djete prirode i krajolika omedeno Velebitom i Plitvickim jezerima.I ja bih rado sa Slavkom krenuo u ona ljepsa vremena ili mozda u njegov i moj zavicaj gdje bi u nekom mirnom selu podno Velebita uz rakiju lijecili sve svoje nespokoje.
:) ja sam predano na facebook-u trazila stranicu sa likom Slavka Stimca da bi ga oznacila kao omiljenog glumca. Pozdrav Slavko






