Дунав је наша шанса

Захваљујући свом географском положају и привредним интересима, Србија би, иако није чланица ЕУ, могла да обезбеди повољније место у целокупном европском транспорту Дунавом. Најављени планови Емирата о улагању у српску националну флоту, која се деценијама препознаје као један од првих пет кључних превозника на Дунаву, даје нам за право да са оптимизмом гледамо на поновни развој српске речне привреде.

Наши приоритети у овој области су усклађени са европским стратешким опредељењима и програмима, али интерес Србије не може бити само обезбеђивање сигурне пловидбе бродовима под страним заставама. Институционална подршка инфраструктурним пројектима, српској флоти и развоју неколико наших лука је сада пресудна. Пример доброг пословања преостале државне луке у Новом Саду може заиста бити добар путоказ за даље, који може да отвори доста простора за наша хидрограђевинска предузећа, посебно када је реч о багеровању које има дуплу корист за државу: песак и шљунак које вадимо из корита река ради побољшавања услова пловидбе према стандардима дунавске и савске комисије, може се добро искористити у нашој путарској, то јест грађевинској индустрији.

Пројекат „Припрема пројектне и тендерске документације за хидротехничке радове на критичним секторима реке Дунав у Србији”, који у потпуности финансира ЕУ и то у оквиру програма ИПА, вредан 2,2 милиона евра, највероватније ће бити завршен у јулу 2013. године.

Конзорцијум који реализује овај пројекат чине једна холандска, једна данска компанија и наш„Енергопројект”. Основни циљ пројекта је припрема пројектне документације за радове на реци Дунав којима би се обезбедили услови за сигурно одвијање пловидбе у периодима ниских водостаја и уклонили критични сектори. Дефинисана су 24 критична места за пловидбу на делу од Бездана (мађарске границе) до Београда. Укупно 17 сектора је на делу Дунава који Србија дели са Хрватском, а осталих седам је на делу на коме обе обале Дунава припадају географски Републици Србији. Један од тих седам сектора у Србији је и сектор Нови Сад на коме није испуњен препоручени радијус кривине реке, али с обзиром на то да се ради о делу Дунава који протиче кроз градску зону одустало се од било каквих интервенција на овом сектору.

За шест сектора на територији Републике Србије биће завршени главни пројекти регулације (резултати морфолошког модела су показали да је за неке од критичних сектора багеровање најповољнија опција) на основу којих ће моћи да се изводе радови по обављеној тендерској процедури. Планирани рок за спровођење тендера је крај 2013. године, а надамо се да би радови могли да почну у 2014. години. Планирано трајање радова је три године, односно три грађевинске сезоне. Вредност радова на ових шест сектора је 12,1 милион евра. Планирано је да ЕУ финансира 85 одсто, а држава Србија 15 одсто од ове суме.

За преосталих 17 сектора на заједничком делу Дунава Србије са Хрватском ради се студија изводљивости. Процењена вредност радова је око 45 милиона евра, а наредни кораци подразумевају усаглашавање техничких решења са Хрватском. Према речима српског саветника, према „Плану великих радова на Дунаву” Дунавске комисије, приоритет је један од тих пројеката. Сектор Апатин су препознале бродарске компаније (па и наш ЈРБ-а) као веома критичан за бродаре, то јест као „уско грло”. Истовремено, као трансгранични пројекат којим се поред побољшања услова пловидбе решава и стабилност обале града Апатина, улаза у зимовник и градску марину, а уз уважавање потенцијалних еколошких захтева, стручњаци Секретаријата Дунавске комисије третирају тај пројекат као један од приоритета на Дунаву. Србија је то препознала 2005. године и шанса да се реализацији пројекта у сектору Апатин успешно вратимо поново је заиста велика.

Државни секретар Министарства грађевина и урбанизма