„Долази зима дуга и хладна...”
У последње време ове речи групе „Сунцокрет” стално ми се врзмају по глави, не знам да ли због тога што је после оних неуобичајено топлих дана нагло захладнело и што ваздух мирише на зиму. Из села се види како су облаци заузели врхове планина, сложени кубици исечени горе увелико се већ троше. Моје комшије одоздо из места све мање срећем и у оближњем млину и на другој страни реке. Мрак пада рано, људи журе топлој кући, увече у седам нема нигде никога, а околне баште изгледају као неко средњовековно ратиште са пободеним црним коцима. Посебно је запуштена башта на супротној обали, тамо где је долазио старији мештанин који је због разоноде и пензије редовно и са пуно љубави неговао то мало парче земље стиснуто између млина, моста и реке. Стално сам виђао тог вредног човека како брижљиво ради, увек скоро очински нагнут над биљкама. Волео је да после посла седне у своју платнену столицу и дуго гледа у реку. Чинило ми се да тако броји дане који су иза, а не испред њега.

Због тога сам му завидео, завидео сам му на свету, спокојству и времену које је себи створио и приуштио. Свакога дана је посетилац на другој обали био подсетник паралелног и мирнијег универзума: тамо је он од јутра до сумрака проводио дане са својим поврћем и цвећем, без журбе и посете, понекад му је ћерка једино друштво. Навикао сам на његово присуство као да је постао део идиличног пејзажа. Нажалост, одједном више није долазио, место на другој обали реке је свакога дана остајало неуобичајено празно, а башта губила битку против папрати.

Договорило се неколико њих да крену у планину и насеку дрва. Не знам зашто, да не буде сам или да буде од додатне користи, тек он се понудио да крене са њима и помогне. Пут до шуме је стрм, узак, води поред реке, на таквом једном месту његов трактор се окрене и повуче га у реку. Од задобијених повреда на месту несреће јадник испусти душу, а људи којима је хтео да помогне оставише га да лежи тамо уз обећање да ће га пренети до куће када се врате са насеченим балванима.

Светска финансијска криза у прогресу, фактор гориво, фактор дрва, фактор новац наспрам човека.