Фарма изнад Шопена

Стицајем околности, као да сам лаптоп намерно ставио испод екрана телевизора, „указала” ми се стварност! На екрану лаптопа гледам и слушам врхунско, светско такмичење младих пијаниста, Шопенов конкурс у Варшави, док у исто време изнад „тече” Фарма. У том моменту поређење са светом, које пропагира политика, удаљава нас свееетлосних година уназад. До виђења Србијо! Да се разумемо, немам ништа против Фарме. То је слика Србије коју је из прикрајка погледао и неко из Уједињених нација да се не сложи са сликом „небеског народа” коме је ускраћено да пије млеко. Очигледна настава се дешава наочиглед свих нас. 16. октобра 2010. године „Политика” објављује да су хулигани, а питање је да ли су само то, плаћени 200.000 евра у исто време када се пензионерима дели цркавица од 5.000 динара. Ценим бригу државе како се не би десило да се пензионери преједу!

Паралелно, српска скупштинска братија расправља о злочинима над српским народом, што је за похвалу, али се не обазире и избегава расправу у вези са атаком на сопствени народ који се десио неколико дана раније. Лепо је што се један мршавко, уз извињење да ми није познато како се зове, брине о здрављу Шешеља а не види оболели народ и децу без млека не хајући за узрок који потиче из тих њему „славних” времена заузимања Карлобага и Вировитице. Где то беше?

Наш престони град или руше или блокирају због посета важних државника уместо да истима, што је практичније, ставе црни повез преко очију!

Пре двадесетак година Београдом је колала видовитост београдских зезатора који су предвидели многа будућа догађања. Приликом једне од таквих седељки, мој највидовитији пријатељ, Бора Комад, новинар „Вечерњих новости” на питање шта би предузео када би постао председник државе, кратко, садржајно и футуристички је одговорио: „Купио бих ’борсалино’ шешир и не бих штедео на затворима”! Сада стављамо неке гривне око руку, ногу или врата осуђеницима за које нема места у пребукираним апсанама Србије!

Таман да завршим моје литаније када ме запањи вест, а био сам убеђен да ме више ништа неће изненадити, да је изложба архитекте и уметничког фотографа Зорана Вељовића, чије је отварање планирано за три дана у галерији Телевизије Београд, отказана из безбедносних разлога. Јавни сервис тајновите забране ако јавно не објасни од чега се препао, упропастио је изанђалу паролу „јавног сервиса”. Чијег?

П. С. Нагло се поправила безбедност те отворише изложбу.