Упркос противљењу своје браће, мајке и многобројних рођака, кренуо је Јова да обнавља урушену дедину кућу после тридесет година, камен по камен, циглу по циглу…

Ово је прича о нашем пријатељу Јовану, рођеном Американцу, човеку уметничке душе, са даром за сликање, писање, нарочито за свирање рокенрола на гитари, који је одлучио да се из Њујорка пресели са породицом на имање свога покојног деде Љубинка (са којим је провео само неколико месеци у животу), у Беомужевиће, сеоце надомак Ваљева. Није могао мали Јова да заборави дирљиви сусрет оца (деде Љубинка) са сином (Јовин отац Аца) после двадесет пет година…Незаборавне су биле и дедине приче о давним догађајима, о рату, о баки која није дочекала да се опет сретне са сином јединцем, о љубави и нади која их је увек држала. Време је брзо пролазило, Љубинко је знао да му се ближи крај…пожурио је да се врати на своју земљу, свој дом и да тамо остави кости. Врло брзо се отац Аца разболео и прерано умро, а у срцу малог Јове родила се жеља да и он једног дана оде у стари крај за којим је отац толико чезнуо.

Упркос противљењу своје браће, мајке и многобројних рођака, кренуо је Јова да обнавља урушену дедину кућу после тридесет година,камен по камен, циглу по циглу… Када је завршио тај посао, почео је са изградњом велике куће, као што приличи правом Американцу. Нова кућа је скоро прислоњена уз дедину и изгледа као џин у односу на њу. Иако је пространа, препуна светла и удобна, Јова највише воли да спава на сламарици у старој кући, а и његовој деветогодишњој ћерцито је омиљено место за игру са комшијском децом.

На инсистирање породице, он се после завршеног посла вратиоу Њујорк, да још једном размисли о дефинитивном пресељењу у Србију. Једва је дочекао летњи распуст и отишао поново на дедовину, са изговором да уведе грејање. Испред куће га је дочекао раскошни жбун препун црвеног парадајза који су посадилисуседи за сваки случај, у нади да ће се ускоро вратити...

Већ је трећа година откако наш Јова живи на имању својих предака, на врху питомог брежуљка, окружен раштрканим кућама и људима који су заволели свог необичног комшију, његову малу породицу, апонајвише жељу да постане прави домаћин, упорно правећи ракију, вино, чварке, дуван-чварке и остале специјалитете, са мање или више успеха... Прети да од идуће године почиње са пчелама, авећ се увелико распитује о лековитим својствима биљакатог краја.Воле сви да сврате до Јове, седну на клупу, гледају на оближња брдашца и у смирају дана попричају са њим о заједничким плановима за будућност...