Изградити одрживо уместо потрошачког друштва

Трагична природна непогода која нас је недавно задесила отвара бројна питања која су пресудна за опстанак човечанства, али су углавном потпуно занемарена у мору бесмислених тема којима нас затрпавају масовни медији. Заједно с поплавом испливали су на површину следећи проблеми: 1) питање одрживости цивилизације и начина живота, који се састоји од бескрупулозног односа према природи и који доводи до све израженијих климатских промена; 2) проблем капиталистичког начина производње заснованог на стварању профита по сваку цену, преко експлоатисања природних ресурса и загађења природне средине; 3) проблем нерегулисаних речних токова и катастрофалне приватизације хидрограђевинских предузећа; 4) нужност избора између потрошачког и одрживог, отпорног друштва, где су у овом првом ствари постављене тако да сами сечемо грану на којој седимо само ради задовољења потреба које су, у сврху повећања профита, вештачки фабриковане рекламном индустријом.

Поводом овог последњег Ноам Чомски каже: „Циљ корпорација је максимално увећање својих профита и тржишних удела. Да би то оствариле, становништво треба да буде претворено у безумне потрошаче робе коју не желе. Оне морају да развију оно што се назива „креираним потребама”. Дакле, морају да креирају потребе. Да наметну људима филозофију залудности. Да им пажњу усмере на неважне ствари у животу, као што је модна потрошња.

Идеал је створити појединце који су потпуно отуђени једни од других. Чије је осећање за вредност и концепција њих самих заснована само на питању: „колико креираних потреба могу да задовољим”.

Наоми Клајн је већ у поднаслову своје последње књиге „Доктрина шока” капитализам поистоветила са катастрофом. У тој књизи се наводе примери у различитим деловима света где су катастрофалне природне непогоде искоришћене како би се спровела још већа приватизација природних ресурса. У књизи коју тренутно пише бави се управо климатским променама као најопаснијим последицама капиталистичког поретка. Осим што пише о онима који негирају постојање климатских промена, указује и најош опасније противнике природе, а то су еколошке организације финансиране од стране светских корпорација које иза себе имају читав историјат кршења људских права.

Последњих дана доста се говори о нужности обнове градова и домова који су уништени катастрофалним поплавама. Надајмо се да та акција неће пасти у заборав, као у случају последњег земљотреса у Краљеву, и да ће заиста свака штета бити у потпуности санирана. Ипак, само вратити све у стање какво је било пре поплаве неће довести до медицински речено стварања имунитета на сличне катастрофе.

„Изградити друштво отпорно на катастрофе подразумева развијање способности антиципирања и спречавања, апсорпције и адаптације, опоравка од катастрофе и трансформације на индивидуалном, комуналном, институционалном и еколошком нивоу”, каже Полин Тамезис, директорка Програма Уједињених нација за развој (УНДП) из Бангладеша. Отпорност не подразумева непостојање ризика и опасности, већ способност њиховог превентивног контролисања и адекватне реакције на непредвидиве околности. Прогрес је неодвојив од стварања отпорног друштва, јер се њиме оснажују базична људска права и могућност живота у заједници. Поновна изградња треба истовремено да друштво трансформише у стање мање подложно дејствима нових непогода. Приватизација индустријског, пољопривредног и јавног сектора само је умањила отпорност нашег друштва на овакве недаће.

Масовни одзив волонтера на очувању бедема и људских живота доста нам говори о вредностима које би многе мотивисале да делују у корист друштва. То свакако нису вредности једног потрошачког менталитета. Да ли је уопште замисливо да би било ко хтео да волонтира на изградњи пројекта „Београд на води”? Да ли би било ко хтео да волонтира на изградњи тих луксузних хотела, пословнихитржних центара, мегаломанских фаличких зграда, и сличних симбола дубоког јаза између оних који поседују незамислива богатства и оних који не знају ни да ли ће сутра имати чиме да се прехране? Јасно је да „Београд на води” није никаква нужност, као што су бране и бедеми, већ само хир једног потрошачког менталитета, којем можемо да будемо захвални за све актуелнији проблем климатских промена.

Председник Покрета за слободу