Пошто ми сан не долази на очи због мог „убогаљеног” мишљења које ми је цунамијски наврнуло после пажљивог гледања документарног филма ,,Туђман,Милошевић:договорени рат?”, а пошто документарци нису машта већ стравична стварност,понукан сам да испишем ове редове због армије невиних душа, заведених па испуштенихуправо у доба поменутих сподоба!Не мислим да сам месија који спасава душе заведених већ грађанин несрећне земље чији се део незаведеног грађанства наивно обрадовао краху комунизма,не слутећи да ће га сачекати двојица,као бајаги,бивших комуниста убеђенихда су њихови народи овце за клање а они овнови предводници са ореолом бесмртности.

У документарцу „Туђман,Милошевић:договорени рат?” привукао ми је пажњу један детаљ.Наиме,стално се провлачи да су у потоњем злу учествовали,између осталих,и академици.Мислим да је то „нормално” јер је тада извршена велеиздаја дела српске интелектуалне „елите” којој је било, с намером, омогућено да свим средствима трује и залуђује сопствени,делом непросвећени,народ.Један од њих се поново јавио да би под фирмом академика избациопреостали цијанид!

У току трајања документарца пала ми је у видно поље још једна „појава”: уважена госпођа. Питам се које увео правило да се авети прошлости стално,као мора,враћају?Такве даме су Београђани чији су очеви махом стрељани 1944. називали „конзервиране партизанке”.

Асоцијативно сам се вратио годину дана уназад сетивши се пажљиво ишчитане књиге „Дневник самоће” Видосава Стевановића који је са прецизношћу акупунктуре пробадао места страве приказана у документарцу.

Србија јепоследње ратове изгубила а у њеној утроби траје још један убитачан рат од кога се не одустаје па макар падалисви берлински зидови: рат између четника и партизана,па ми није јасно да ли су на Ади Циганлији страже ђенерала Драже или маршала Тита?

Командиру, кад ће се десити смена страже?