Срећна је земља Србија. У њој се диже оно што свуда пада. На пример – евро. Који из дана у дан доводи динар на историјски минимум. Или бензин. Чија цена овде бесомучно расте, иако је цена нафте на светском тржишту рекордно ниска. Нико од званичника се на то не обазире. Зато што немају шпијунски сателит, који би им то из космоса дојавио. А немамо га јер је нека битанга узела провизију и,наравно, проћи ће некажњено, што је већ постало део српске традиције. И сви који су умешани у то сад весело звиждућу и праве се луди. Нико није крив. Сем Србије, која је, такође традиционално, кажњена, па има да плати неколико десетина милиона евра за оно што није добила. Они који су дрпили провизију, неће бити почашћени чак ни формалним судским процесом, у којем ће бити ослобођени кривице, као неки други лопови. Можда би овде требало донети неки закон о награђивању лопова. Или да им се доделе почасне племићке титуле. Које би им могао уручити непостојећи краљ, са постојећом апанажом. Има се – може се.

Зато је потпуно несхватљив апел председника Србије тајкунима да покажу економски патриотизам. То ми делује као да је позвао проститутке да ставе на увид јавности своју нетакнуту невиност. И сад ће честити тајкуни потрчати да своје офшор компаније, пре милионске продаје, пребаце у Србију, која ће, уместо Кипра, да наплати порез. Аха! Зато не треба председник да буде Калимеро који виче „То је неправда“, него да по хитном поступку постане Робин Худ. Да узме од тајкуна отето и подели сиротињи. Само ако хоће, он то и уме и може.

Зато је потпуно сумануто причати о добровољном економском патриотизму. То не постоји. Постоји једино државни кретенизам. То је управо она политика која је, годинама, гмазовима свих врста омогућавала да порез плаћају Девичанским острвима, а не Србији. Да Холандским Антилима врате оно што су опљачкали од грађана ове обогаљене земље. И ту,наравно,нема одговорних. И ту се игра игра „нико није крив“. Шта спречава ову власт да се прича о пословању офшор компанија пресече једним законом, који би се по хитном поступку могао донети у наредна 24 сата? Спречава их то што су и некеод њих тајкуни купили на црној берзи, без пореза и доприноса.

Просечна плата у Србији мања је него у свим другим бившим југословенским републикама, а индустријска производња је на нивоу од 50 одсто од оне коју смо имали далеке 1990. године. Србија је међу пет најсиромашнијих држава Европе. Али то неће спречити државу да уместо од богатих поново крене у отимање од сиромашних. Како се најављује, држава ће незасите апетите свог гломазног апарата намирити укидањем ниже стопе ПДВ-а. У државну касу ће убацити 73 милијарде динара више, на рачун поскупљења хлеба, меса, воћа, поврћа, јаја, млека и млечних производа, уља, шећера, али и лекова, уџбеника и дневних новина. Ето нама среће, сви ће бити гладни, само ће држава бити сита. А и грађани ће, ваљда,некад бити сити глупости и понижења која трпе.

Један гладан човек претукао је потпредседника једне општине, јер је дао њиву за посао, па га четири године нико не зарезује, четири године је и без њиве и без посла. И без људске речи. Онда председник дотичне општине, испред заставе Европске уније у свом кабинету,прича бајке. Па, јел’њему неко рекао да та иста Европска унија, испред чије заставе седи, као једно од својих основних начела има поштовање људских права и бригу о социјалној правди? Очито није. Јер, да јесте, не би човек морао да даје њиву за посао, па још и да га не добије.

Од српске власти једино је гора српска опозиција. Са Томиним сабирним центром на челу, у пратњи преостале бораније. Зато се сви питају где је излаз? У нечем трећем. Јер од ове прећутне коалиције беспризорне власти и исте такве опозиције, сем практичне добити за поједине њихове актере, грађани вајде неће видети. Ако не буде политичке алтернативе, неће Срби више ићи у Грчку на море, него ће Атина доћи у Београд. На демонстрације.