politika
За суботу 20. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Зоран Христић

Литургија и убивање аждахе

Македонска улица у Београду, престоном граду Србије и српске културе. Улазим у продавницу Продукције грамофонских плоча (ПГП) наиван, не знајући расплет мог уласка, сигуран да сам на правом месту и, не слутећи ништа, унапред спремам новац да купим Мокрањчеву „Литургију“. Продавачица, нимало збуњена, очигледно по ко зна који пут, одговара: „Немамо, а нећемо ни имати”!

Посрамљен и ошамућен, излазим да купим „Политику“ не с намером да се информишем где да нађем „Литургију“ него да сазнам до којих граница се стигло са потонућем свести о култури и незамисливој празнини насталој у недостатку звука Мокрањчеве „Литургије“. Остадох немоћан да испуним молбу мог пријатеља из унутрашњости који је жарко желео да му принесем „Литургију“ из престоног града Србије. Како да му објасним да људе од којих очекујеш да дигну глас, јер се „Литургија“ не чује, окупља сасвим другачије интересовање: НАТО пакт! Сачувај боже, јер из „Политике“ сазнајем да су корифеји „интелектуалне елите“сазвали „бал вампира“ како би убили НАТО аждаху! Све сам Георгије наше културе копљем гађа НАТО, а не чује, у недостатку слуха, Херувимску песму. Песму над песмама. И зато њихов наступ од кога би се очекивало да се бави проблемом непросвећености сопственог народа, данас делује надреално.

„Данас делује надреално сва она гомила саопштења политичара, коментара, прогласа и позива посрнулих академика, уметника и интелектуалаца која је величала политику под којом је Србија убележила најнижи водостај разума у својој новијој историји... Али за утеху увек и свуда је тако било када нишчи духом завладају” (Драган Великић, „Политика“, 16. јануар 2010). Ало, бре, најнижи водостају разума, да ли хоћете да нас од НАТО-а брани слуђени штрајкачки српски народ који једва опстаје, а са вама има једино шансе да нестане. Да будем личан. Не знам да ли сам за НАТО јер то није моје интересовање. Али је чињеница да смо или ћемо сигурно бити окружени са НАТО, јаој ТАТО!

П. С. издавач комплетних дела Стевана Стојановића Мокрањца је ПГПРТС, а пошто тај пропалитет пропагира да Мокрањчеве „Литургије“ НЕМА и НЕЋЕ је бити, дарујем му нову скраћеницу ПГПУП…


Зоран Христић
[објављено: 21/01/2010]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови




Обрад Кесић
Нека виси филибастер

Владимир Кецмановић
Филм је весела књига која се пева

Жарко Јокановић
Једни скијају – други насанкани

Љубица Арсић
Лепо име Паја

Давид Албахари
Старост

Ивана Михић
Оставка

Цане Партибрејкерс
Књига или ко не чита незнање му суди

Марчело
Хватање за пиштољ

Раша Попов
Сексизам

Миљенко Јерговић
Шта нам је био тај Борота

Александар Баљак
Жртве су кваритељи утиска

Миодраг Стојковић
Смокве

Мићко Љубичић
Страх од глади и страх од хране

Петар Бокун
Љубав и старост

Владимир Кецмановић
Милена, једно књижевно вече

Љубица Арсић
Српски колац

Зоран Христић
Опечена Србија

Жарко Јокановић
Лудо нормални

Давид Албахари
Без писаца?

Горан Бабић
Дијагноза без терапије