Љубавнице побеђују

Hови председник Француске је победио и први ко му је честитао пољупцем у уста нису били његова жена и деца него љубавница. Видели смо их на ТВ како се осмехују и држе се за руке да би држали Француску. Ето, тако се добијају избори.

Да ли је у нашем случају била потребна жена у пратњи човека који се кандидује за председника? Како је могуће да онако леп и елегантан човек као што је Тадић изгуби на изборима ако се сетимо како га је погледала госпођа Клинтон, па тек загрљаји са Меркеловом. Башка сељаци који су му пружали руке љубави. Средња класа је чекала нешто више од Тадића, није видела оне сјајне жене које су га пратиле на демонстрацијама против Милошевића.

Чуди ме да се нико од кандидата који су изгубили на изборима није сетио како то успевају најбогатије фирме у Србији. Сетимо се како су лепе пи-арке пратиле наше богаташе. Делта фирма није била најбоља него је била најлепша. Она госпођа са именом на Ф изазивала је мој уздах и због ње сам куповао кобасице у Делта фирми са надом да ћу је наћи како нешто продаје, бар на месту где се купује музика, јер је само мелодија одговарала њеној лепоти. Због ње сам купио грамофон за четири и по хиљаде. За пробу, тражио сам плочу, не због тога да видим какав је тон на грамофону него зато што сам изабрао плочу са музиком која би и мртве дозвала. Песма се звала „Лав ми ор лив ми”, што на српском не знам шта значи.

Сетите се и како смо давали прилоге за незбринуту децу јер нас је на то мамило лице оне госпођице чак и онда кад нас је преварила и отишла у ћорку.

Кад је о тамници реч, сетите се како су на суђења мафији са ознакама специјалних јединица долазиле скупоцене жене и како се Легија окретао на оптуженичкој клупи и бацао јој да ли пољубац или опомену да се чува истине и могућег љубавника.

У историји има толико лепих примера који говоре зашто се побеђује са женама, макар да су и љубавнице. Жене су, каже неки г. Торбица, много бољи сарадници него мушкарци. Мушкарац, чиновник, груб је и одбојан према странкама. Директори, ожењени, запошљавају жене. А најбољи секретар на свету је секретарица. Бранко С., бави се пчелама, и он ми помаже за моје тезе. Каже: држава мрава и пчела. Како то? Па, пчеле радилице нису мужјаци него женке. Мужјаци немају стрпљење ни занос као радилице које воле да уједају ако им нападнете домовину. Нађите се понекад испред кошница и оно зујање пчела, то је музика.

Музика је пратила и наше конкуренте на изборима. Али они су трубили јер нису знали да је давно написано – музика је први облик реда који иступа из хаоса.

После избора сви су по кафанама сагласни – било је досадно са старом владом. Досада је аристократско осећање и не сме да се рашири. Зато су нам потребне љубавнице. На следећим изборима видим те младе и старије жене које добијају изборе. Са љубавницом и једном реченицом коју баци у народ победиће кандидат када узвикне: Свако од вас заслужује кишобран и љубавницу!, и тиме смо одредили минимум људских права.