Мода напада мушкост

Подстакнута управо завршеном недељом моде у Београду, желим да истакнем „тренд“ чије резултате не можемо да предвидимо. Модне писте света последњих година приказују мушку моду с карактеристикама женских линија. Мушка мода је, истина, предуго била јако једноставна, можда чак и досадна, поредећи је са женском, која је у константним креативним и иновативним експериментима. Мушка гардероба је западала у клише, постојали су обрасци облачења, које су само појединци оплемењивали личним печатом. Као и свака уметност, морала је да доживи промену и да се развија у другачијем смеру. Питање је: зашто су се у том контексту појавили женски предмети, попут шминке за мушкарце, дневних маскара, торбица и, у скорије време, чак и чипкасти веш? Зашто је та промена морала да оде у феминизираном смеру? Шта то значи и да ли је то уопште важно?

Поп култура данашњице у различитим сферама пропагира женственост, стварајући је тамо где јој место није. У музици срећемо тинејџерске бендове који у интервјуима говоре више о свом стилу, фризурама и препаратима које користе него о својим албумима. Рекламне кампање, углавном козметичких производа, мушке моделе често фотографишу у заводљивим позама, карактеристичним за женски пол. Поред тога, у моди, видимо манекене који су до те мере мршави да са шминком и периком могу без проблема да понесу женске креације. Свет моде је углавном вођен дизајнерима, који су и сами исфеминизирани. Безброј је афинитета и тржиште треба да садржи од свега помало. Али масовна улична мода мора да обавља своју основну функцију – да облачи. Мода за мушкарце, наравно, поред облачења служи и да истакне оно најбоље на мушком телу, као што то ради и женска мода. Међутим, негде у ходу, конфронтирајући се деструктивним елементима мушке агресије и мизогиније, из страха и незнања, мода напада мушкост у њеној општој и природној појави. Једна од основних разлика међу половима јесте визуелно садржана у грађи, облику тела, карактеристичном за сваки пол. Ови трендови укидају управо ту дистинкцију. Познати троугао, односно латинично слово „В“, презентује мушку грађу у њеној снази, ширини рамена у односу на струк. Овај модел је природни антипод женској грађи, ситније, крхкије појаве. Данас, мушки сако, има сужен рамени појас, а проширене кукове, који све више подсећа на женски облик тела, док су панталоне и фармерке неприродно уске. Рафови и понуда у женском одсеку радње све мање се разликују од исте на мушком одсеку. Све то доприноси бизарној позицији данашњих мушкараца којима мода поставља захтеве који се удаљавају од основне физиономије мушког тела. Да ли мода постаје снажан израз еманципованости жена, вођена исфеминизираним мушкарцима, све у циљу неприродног умањивања мужевности? Свет моде дефинитивно мења став и поглед на мушки пол, умањујући мушкост гардеробом која би првобитно требала да буде њен израз.

Униформе су одувек у очима жена биле карактеристично привлачан облик мушке појаве, изражавајући доминацију, моћ и снагу мушке фигуре. Данашња мушка гардероба све мање садржи кројеве, дезене и моделе који истичу ту карактеристику. Корпулентнији мушкарци данас морају обићи много више бутика како би нашли одговарајући сако, јер без обзира на број, модел је тај који елиминише „В“ грађу.

Самоувереност и квалитет мужевне природе се не стиче, а и не огледа само у гардероби, али је важно да се и у самим комадима одеће јасно види разлика међу половима. Неке ствари је противприродно поистоветити.

Апсолвент Филолошког факултета у Београду