Муке с килограмима

Док белосветски спортисти Олимпијаде, како на копну тако и у води, смело и самољубиво показују своја лепа змијска тела, ,,Пинкове” мегадебељуце суше плаве гаће на конопчету и муку муче с килограмима и љубавним јадима. Волели би да се мазе, да се заљубе, да их неко воли, иако су трунтаве меце којима се намеће један од озбиљнијих задатака – како прекрстити ноге док седиш.

Затворени у некој врсти резервата, презнојени вежбама али и осокољени бодрењем навијача, они се пред лицем спортске јавности одричу свог деформисаног тела, својих бедема и тврђаве саграђене од хамбургера, сладоледа, помфрита. Како се то догађа? Да ли се човек, правећи се да не примећује како му тело бубри од преједања, једног дана пробуди у вашарској соби с огледалима? Дете се пита: Какав ћу бити кад порастем, а дебељуца: Какав ћу човек бити кад смршам? Питање није бесловесно јер се променом посуде сигурно мења и њена садржина. Облик тела формира дух, као што наше особине, нарав и карактер и те како обликују наше тело.

Ружичаста телевизија се и овог пута побринула за уморне и тужне душе сневача, који су, пошто је језичак ваге одскочио до фаталних сто седамдесет килограма, одлучили да се, уз подршку лекара, нутрициониста, кондиционих тренера, позабаве својом килажом. А да је тешко, тешко је. И пуначки и дебели знају какво је то мучење, уз дефинитивну одлуку да је „крајње време да скинем бар пет кила како би прошлогодишњи костим успео да ме препозна”. Тело не слуша баш увек наше наредбе и свети се за почињену саботажу упорним одржавањем наслага сала које никако да се отопи на суровом августовском сунцу.

Крајности нас изазивају. На једној страни, прегојене дебељуце које су одлучиле да постану академски прваци, на другој, са страница модних часописа беживотно гледају маштовито нашминкани лешеви. Анорексија и претерана тежина два су истоветна презира телесног у савременој трци за савршенством. Први случај руководи се ставом да је свет толико одвратан да га не треба конзумирати већ га, ако којим поводом ипак доспе у уста, сместа треба испљунути. У овом другом се његова ругоба некритично трпа у тело као у канту за отпатке. Ми нисмо богови који су или дебели попут Буде, или аскетски бестелесни попут Христа, већ људска бића која треба да се определе за сиво, за равномерно постојану линију која завија тек овлаш улево или удесно, држећи се средњег тока између двеју супротности. Гојазни и анорексични бију своју битку за свесност кроз храну – њено прихватање или одбацивање. У нашој култури храна је катализатор за скоро сваку емоцију – позитиван начин да се искажу љубав, радост, пријатељство, или у негативном смислу, начин да се искаже кривица, страх од одбацивања, улагивање. Храна и њен квалитет заузимају главно место у свакој прослави. Делити храну с другима значи бити у центру светковине, одбацити је значи бити искључен из живота.

Свако од нас сигурно носи искуство породичних ручкова, које је мајка кувала најбоље што зна док је отац свечано секао печење, пилећи батак или прасеће ребарце само за своје мезимче. Сто је подрхтавао од доброте и љубави. Нуткање се протезало до касних поподневних сати када смо, обамрли на каучу, уз последње залогаје мамине реформ-торте маштали о соди бикарбони. Одбијање да се преједеш значило је уништити мајчину жртву и пљунути на време које је посветила кувању. Одбити да пробаш све што се налази на трпези, и то по неколико пута, значило је одбити мајчину љубав. Боље је и потајно повраћати него показати колико си неосетљив.

Несумњиво да смо огрезли у оралне пороке, који нас упозоравају да је мрачни анђео западне културе раширио над нама своја крила. Према најновијим подацима, око тридесет одсто Американаца пати од вишка тежине, четрдесет одсто њих има десет килограма вишка, седам одсто Канађанки у студентском добу прибегава повраћању да би регулисале тежину. Како ли ми стојимо у овој статистици?

Са дебелима је слично као са алкохоличарима – кад признаш да те је нека несвесна мрачна сила узела под своје и да сам, без стручњака, нећеш моћи да је савладаш, на путу си да је победиш. ,,Пинкове” дебељуце су упорне, гладују и скакућу по базену док ваге показују да килограми полако нестају. Неко од њих с новим телом и можда новом љубави, сигурно ће успети да се провуче кроз један од оних олимпијских кругова.