Jedne od sreda u februaru slušam, u kolima, emisiju radio Kragujevca ,,Iz glave” koju briljantno vodi Mića Turčin, a po matrici čuvene emisije Milovana Ilića Minimaksa ,,Tup tup”. Jedva sam izbegao sudar kada je Mića Turčin izgovorio krucijalnu rečenicu naše svakodnevice: ,,Ko se opekao sa Miloševićem sada duva ka Tadiću”! Pitam se da li će ,,promaja” koja duva oko predsednika Srbije ohladiti opekotine nastale od vatrenih izliva ,,nežnosti” Miloševića: ,,Volim i ja vas”, ,,Niko ne sme da vas bije”, a ispade na kraju da je isprebijao rođeni narod u sred Beograda.

Još uvek je pitanje dubine ožiljaka kojima je obeležen, za ceo život, dobar deo obrazovane mlade populacije koja je bila primorana da pere sudove po restoranima Zapada. Sudovi su blistali ali duše su im opečene od nekih ,,likova” koji su i danas na vlasti. I to je jedan od razloga današnjih ,,duvanja”. Svakako da nije potrebno stvarati prejaku promaju jer ona može da oduva demokratiju od koje naročito ,,dobro” živi oko 700.000 ljudi koji su na minimumu osnovne egzistencije.

Taman pomislimo da smo se rešili opekotina jer oduvasmo nervozne prethodnike za koje nikada nismo mogli sa sigurnošću da tvrdimo da li imaju smešak na licu ili grč, kad evo ih opet iz prikrajka neopečeni, otvoriše ,,apoteke” za melem kojim će lečiti nacionalne rane. Kao ljudi ,,od posla”, prvo otvore rane kako bi skupo prodavali melem nacionalizma, odnosno negovali tu bolest koja nas je skupo koštala. Ali oni, i dalje zdravi, ne pitaju za cenu opekotina koje izazivaju žigom nacionalizma.

Narodna poslovica glasi: ,,Njiva neorana, korov cveta!”

Lepo i preko potrebno bilo bi da pamet Srbije poseti ,,biljnu apoteku Srbije” i, konačno, nađe lek za korov koji preti razumu. Umesto ka predsedniku neka se duva u jedra Srbije. Nisam izdržao da, na kraju, ne izgovorim glupost!