Опечена Србија

Једне од среда у фебруару слушам, у колима, емисију радио Крагујевца ,,Из главе” коју бриљантно води Мића Турчин, а по матрици чувене емисије Милована Илића Минимакса ,,Туп туп”. Једва сам избегао судар када је Мића Турчин изговорио круцијалну реченицу наше свакодневице: ,,Ко се опекао са Милошевићем сада дува ка Тадићу”! Питам се да ли ће ,,промаја” која дува око председника Србије охладити опекотине настале од ватрених излива ,,нежности” Милошевића: ,,Волим и ја вас”, ,,Нико не сме да вас бије”, а испаде на крају да је испребијао рођени народ у сред Београда.

Још увек је питање дубине ожиљака којима је обележен, за цео живот, добар део образоване младе популације која је била приморана да пере судове по ресторанима Запада. Судови су блистали али душе су им опечене од неких ,,ликова” који су и данас на власти. И то је један од разлога данашњих ,,дувања”. Свакако да није потребно стварати прејаку промају јер она може да одува демократију од које нарочито ,,добро” живи око 700.000 људи који су на минимуму основне егзистенције.

Таман помислимо да смо се решили опекотина јер одувасмо нервозне претходнике за које никада нисмо могли са сигурношћу да тврдимо да ли имају смешак на лицу или грч, кад ево их опет из прикрајка неопечени, отворише ,,апотеке” за мелем којим ће лечити националне ране. Као људи ,,од посла”, прво отворе ране како би скупо продавали мелем национализма, односно неговали ту болест која нас је скупо коштала. Али они, и даље здрави, не питају за цену опекотина које изазивају жигом национализма.

Народна пословица гласи: ,,Њива неорана, коров цвета!”

Лепо и преко потребно било би да памет Србије посети ,,биљну апотеку Србије” и, коначно, нађе лек за коров који прети разуму. Уместо ка председнику нека се дува у једра Србије. Нисам издржао да, на крају, не изговорим глупост!