Mnogo se priča u poslednje vremeo tome kako se političke partije šire, građani hrle u njihove redove, kako su mnoge stranke udvostručile broj članova. Na osnovu tih informacija marsovac bi rekao da od svetske, ekonomske krize kod nas više nema ni traga, ruže cvetaju, svi smo se politički aktivirali i učinili mogućim nemoguće, politikom spasli zemlju Srbiju.

Nedavno je neki enigmatski list slavio godišnjicu svoga postojanja i pozvali sume da budem živa pitalica za prisutne jer su onome ko pogodi moje pravo ime i prezime obećali skup automobil. Naravno, niko od prisutnih nije znao moje skriveno ime i tako nije dodeljenni automobil koji nije ni postojao. Kad sam krenula putem slave odmah sam uvidela da moja biografija nije neštoi dasu neophodne intervencije. Smesta sam prionula da ispišemživotopiskojidolikuje zvezdi. Budući da sam maštovita, svi javni podaci o meni sulažni. Kako može neko slavan da se rodi na neki običan dan?! Kakvo je to nasleđeno prezime? Nikako ne zvuči... Smislila sam bolje od pravog, zamela tragove.

Ali koverat od moćne političke partije, sa mojim pravim, tajnom obavijenim imenom i prezimenom poštar je ubacio u sanduče označeno mojim lažnim, izmišljenim imenom pod kojim već pedeset godina živim u Beogradu. U zgradi gde stanujem okačenoje na zidukraj kapije, u beskrajnom nizu, pedeset i sedam poštanskih sandučića,a poštar je nepogrešivo pogodio baš moj! Znači i on zna! Sigurno je član zavereničke grupe, uključen u konspiraciju a uvek ljubazno se javlja kao da sam mu draga a radi o mojoj glavi, potkopava me! Videvši koverat zanemela sam, a tek kad sam videla da je unutra rođendanska čestitka!

Kakva je to zavrzlama, dobila sam rođendansku čestitku koju mi je u cilju vrbovanja glasača ili novih članova poslala moćna politička stranka!? Naježila sam se, obuzeo me je strah, sindrom onih koji su dugo živeli u komunjarskom državnom uređenju... Dakle, ako im ne dam da ih veliča moje slavno ali lažno, izmišljeno ime moraću da se učlanim pod mojim pravim ali anonimnim imenom koje desetlećima ne trošim; čak i službeni dokumenti stižu na moje umetničko ili današnjim žargonom rečeno, virtuelno ime.

Kopkalo me je i to otkud oni znaju kad mi je pravi rođendan koji ni ja više ne pamtimkad je,jer neprekidno iznova popravljam svoju prostačku biografiju!? Zar matične knjige rođenih mogu tek tako da listaju političke stranke? Nije li to zloupotreba?! Ko im je dozvolio pristup da otuda uzimaju podatke za slanje rođendanskih čestitki?! Mora da imaju pristup, putem veštih krtica, i u dokumentacije protivničkih partija jer kako bi inače znali da građanin kome čestitaju rođendan nije već član neke druge stranke? Možda smatraju da je to njihovo demokratsko pravo da čestitaju neistomišljenicima ili čak ljutim neprijateljima!? Zar moćna partija može sebi da dozvoli tu vrstu komunikacije sa građanima, biračima, potencijalnim glasačima?

Neka im Bog oprosti, ali svaku reč sam doživela kao ružnu, licemernu jer mi je bilo upućeno s predomišljajem od osobekojune poznajem, kojamene ne poznaje za kojusam radni zadatak, izvod iz matične knjige, samo adresa na koju se okomilo kako bi dobavio što više novih članova da bi njegova partija prestigla, brojčano nadmašila ostale partije, namnožila više članova, namamila masu birača za svoje snažne, vlastoljubive ciljeve. Nije li to pravi kič i politička pornografija?! Nije, ja sam babuskara koja gubi korak sa realnošću, jer u Beogradu se naveliko džvanjkada svako ko se učlani s lakoćom može da se zaposli! Samo pokaže člansku kartu, koja poput ključa otvara i blindirana vrata. Pogrešno sam mislila da ne vredi u mojim poodmaklim godinama da se učlanim pošto nisam više perspektivna! Prevarila sam se i zbog toga je čestitka uvredljiva! Daj šta daš, makar i oronulubabu, i zato, srećan ti rođendan: ,,...draga prijateljice, mnogo vrediš, mnogo vrediš sebi, svojoj okolini i nama! Raduj se danas više nego juče, raduj se životu svaki dan”.

To me podseti na priču kad je Bog dovršio kreacijuAdama i Eve, pa ih je pozvao da oceni svoje delo. Prvo je razgledao Adama i pošto nije imao primedbu, reče mu da ode. Onda je pozvao Evu i dugoje razgledao a ona se crvenela pred njim, treptala, jednom rukom skrivala dojke a drugom svoj Venerin breg. Posle dugog kolebanja Bog reče: ,,Dobro je, samo ti ćeš morati malo da se šminkaš!”

Vidim da su ga, osim Eve i mnogi političari poslušali, uveliko se šminkaju i prikazuju lepšima nego što su. Šta bulaznim!? Nisu naši političari loši. Narod ne valja zato nema pomaka napred, da smo mi bolji onda bi se videlo, koliko su oni veličanstveni.