Много се прича у последње времео томе како се политичке партије шире, грађани хрле у њихове редове, како су многе странке удвостручиле број чланова. На основу тих информација марсовац би рекао да од светске, економске кризе код нас више нема ни трага, руже цветају, сви смо се политички активирали и учинили могућим немогуће, политиком спасли земљу Србију.

Недавно је неки енигматски лист славио годишњицу свога постојања и позвали суме да будем жива питалица за присутне јер су ономе ко погоди моје право име и презиме обећали скуп аутомобил. Наравно, нико од присутних није знао моје скривено име и тако није додељенни аутомобил који није ни постојао. Кад сам кренула путем славе одмах сам увидела да моја биографија није нештои дасу неопходне интервенције. Сместа сам прионула да испишемживотопискојидоликује звезди. Будући да сам маштовита, сви јавни подаци о мени сулажни. Како може неко славан да се роди на неки обичан дан?! Какво је то наслеђено презиме? Никако не звучи... Смислила сам боље од правог, замела трагове.

Али коверат од моћне политичке партије, са мојим правим, тајном обавијеним именом и презименом поштар је убацио у сандуче означено мојим лажним, измишљеним именом под којим већ педесет година живим у Београду. У згради где станујем окаченоје на зидукрај капије, у бескрајном низу, педесет и седам поштанских сандучића,а поштар је непогрешиво погодио баш мој! Значи и он зна! Сигурно је члан завереничке групе, укључен у конспирацију а увек љубазно се јавља као да сам му драга а ради о мојој глави, поткопава ме! Видевши коверат занемела сам, а тек кад сам видела да је унутра рођенданска честитка!

Каква је то заврзлама, добила сам рођенданску честитку коју ми је у циљу врбовања гласача или нових чланова послала моћна политичка странка!? Најежила сам се, обузео ме је страх, синдром оних који су дуго живели у комуњарском државном уређењу... Дакле, ако им не дам да их велича моје славно али лажно, измишљено име мораћу да се учланим под мојим правим али анонимним именом које десетлећима не трошим; чак и службени документи стижу на моје уметничко или данашњим жаргоном речено, виртуелно име.

Копкало ме је и то откуд они знају кад ми је прави рођендан који ни ја више не памтимкад је,јер непрекидно изнова поправљам своју простачку биографију!? Зар матичне књиге рођених могу тек тако да листају политичке странке? Није ли то злоупотреба?! Ко им је дозволио приступ да отуда узимају податке за слање рођенданских честитки?! Мора да имају приступ, путем вештих кртица, и у документације противничких партија јер како би иначе знали да грађанин коме честитају рођендан није већ члан неке друге странке? Можда сматрају да је то њихово демократско право да честитају неистомишљеницима или чак љутим непријатељима!? Зар моћна партија може себи да дозволи ту врсту комуникације са грађанима, бирачима, потенцијалним гласачима?

Нека им Бог опрости, али сваку реч сам доживела као ружну, лицемерну јер ми је било упућено с предомишљајем од особекојуне познајем, којамене не познаје за којусам радни задатак, извод из матичне књиге, само адреса на коју се окомило како би добавио што више нових чланова да би његова партија престигла, бројчано надмашила остале партије, намножила више чланова, намамила масу бирача за своје снажне, властољубиве циљеве. Није ли то прави кич и политичка порнографија?! Није, ја сам бабускара која губи корак са реалношћу, јер у Београду се навелико џвањкада свако ко се учлани с лакоћом може да се запосли! Само покаже чланску карту, која попут кључа отвара и блиндирана врата. Погрешно сам мислила да не вреди у мојим поодмаклим годинама да се учланим пошто нисам више перспективна! Преварила сам се и због тога је честитка увредљива! Дај шта даш, макар и оронулубабу, и зато, срећан ти рођендан: ,,...драга пријатељице, много вредиш, много вредиш себи, својој околини и нама! Радуј се данас више него јуче, радуј се животу сваки дан”.

То ме подсети на причу кад је Бог довршио креацијуАдама и Еве, па их је позвао да оцени своје дело. Прво је разгледао Адама и пошто није имао примедбу, рече му да оде. Онда је позвао Еву и дугоје разгледао а она се црвенела пред њим, трептала, једном руком скривала дојке а другом свој Венерин брег. После дугог колебања Бог рече: ,,Добро је, само ти ћеш морати мало да се шминкаш!”

Видим да су га, осим Еве и многи политичари послушали, увелико се шминкају и приказују лепшима него што су. Шта булазним!? Нису наши политичари лоши. Народ не ваља зато нема помака напред, да смо ми бољи онда би се видело, колико су они величанствени.