Ljudi su skloni da za apatiju, bezvoljnost i depresiju optuže vlast. U odbranu iste moram reći da bar za jednu bolest nisu u pravu. To je sezonska depresija i za nju su odgovorne kosmičke sile koje upravljaju izmenom dana i noći, leta i zime. Opasnost od sezonske depresije je u njenom šunjajućem toku, postepenom pogoršanju, tako da bolesnik neprimetno tone sve dublje, pati a da ni ne sluti šta i odakle ga je snašlo. Glavni razlog leži u nedovoljnom izlaganju sunčevoj svetlosti. Kratki dani, duge noći, radno vreme koje traje od mraka do mraka, onemogućuje čoveku da primi onaj neophodni minimum kvanta svetlosti da bi mogao normalno da funkcioniše. Životna energija najpre „štedi” na takozvanim luksuznim funkcijama: apstraktnom mišljenju i seksualnoj aktivnosti. Čovek sve teže ustaje, prestaje da se brije i zapušta ličnu higijenu, bračne obaveze mu sve teže padaju, oseća kao da se između njega i okolnog sveta stvara nevidljivi zid. Gubi smisao za humor, povlači se od društva a glavom mu struje sve crnje misli. Nije slučajno decembar mesec koji strši po broju samoubistava.

Sezonske promene raspoloženja uočene su još u davno vreme. Zato su narodi u to razdoblje koncentrisali sve praznike, razne saturnalije, festivalije, koje je hrišćanstvo preuzelo menjajući samo ime u Božić i Novu godinu, te slave svetaca. Iskustvo nas uči da su se u davna vremena ljudi pripremali da bi predupredili to tamno razdoblje godine. I hrčak u svoje kesice sprema rezerve za zimu, čovek ubire plodove i sprema ih. Odatle običaj krštenja mladog vina, svinjokolja, kiseljenja zeleni. Pojačana ishrana donosi neophodne kalorije za podršku životnom elanu. S druge strane, do danas nije izmišljeno bolje sredstvo za poboljšanje raspoloženja od vina. Doduše, država naplati trošarinu a negativne posledice pijenja padaju na nejaka pleća psihijatara. Danas čovek provodi dobar deo vremena osvetljen veštačkim svetlom, koje ne emituje korisne elektromagnetne talase, zavaravajući organizam i dodatno doprinoseći razvoju sezonske depresije. Na njen uzrok ne možemo uticati ali možemo širiti svest o njenom postojanju i na prve znakove njene pojave izmišljati radosne događaje, proslave, druženja, učiniti napor da ispričamo vic, napravimo šalu ili bar prisustvujemo seansama aforističara. Humor je penicilin malog čoveka, jeftin a efikasan. Svaki stvaralački napor dobra je preventiva protiv padanja u depresiju. Bolje i neka čašica vina nego osećanje beskrajne besperspektivnosti, crne misli, negativne slutnje. Uostalom i definicija alkoholizma je s vremenom sve elastičnija. Tako se interno smatra da je alkoholičar čovek koji pije više od svog psihijatra. Ali ne bih hteo da se shvati da oralna zadovoljstva, jelo i piće, mogu zameniti sunce. Ono je pomalo zaboravljeni izvor života, jer čovek u svojoj umišljenosti zbog tehnološkog napretka zaboravlja bitnu funkciju sva četiri praelementa za život – i vodu, i vazduh, i sunce, i zemlju. Cela svetska turistička industrija u podlozi ima prodaju sunca, mora, vazduha. Što reče Momo Kapor za svoje hercegovačko selo kad su mu hvalili da imaju čist vazduh i dobru vodu: to znači da nemaju ništa. Jedan bolesnik od sezonske depresije nepovoljno utiče na više osoba i predstavlja žarište mentalne infekcije. Ona je pogubnija i duže traje od trenutno popularnog gripa i za nju ne pomažu maske. Važno je još pomenuti da sam bolesnik nema uvid u svoje stanje. Okolina je ta koja primećuje promenu ponašanja i ona je dužna da ga upozori kao i da učini napor da naoko blaga promena ne krene putem bez povratka. Pored svih drugih depresija zbog kojih je Svetska zdravstvena organizacija pre nekoliko godina objavila epidemiju, barem da predupredimo sezonsku, jer nije lako tužan i sam dočekati proleće.

www.petar bokun.com