Људи су склони да за апатију, безвољност и депресију оптуже власт. У одбрану исте морам рећи да бар за једну болест нису у праву. То је сезонска депресија и за њу су одговорне космичке силе које управљају изменом дана и ноћи, лета и зиме. Опасност од сезонске депресије је у њеном шуњајућем току, постепеном погоршању, тако да болесник неприметно тоне све дубље, пати а да ни не слути шта и одакле га је снашло. Главни разлог лежи у недовољном излагању сунчевој светлости. Кратки дани, дуге ноћи, радно време које траје од мрака до мрака, онемогућује човеку да прими онај неопходни минимум кванта светлости да би могао нормално да функционише. Животна енергија најпре „штеди” на такозваним луксузним функцијама: апстрактном мишљењу и сексуалној активности. Човек све теже устаје, престаје да се брије и запушта личну хигијену, брачне обавезе му све теже падају, осећа као да се између њега и околног света ствара невидљиви зид. Губи смисао за хумор, повлачи се од друштва а главом му струје све црње мисли. Није случајно децембар месец који стрши по броју самоубистава.

Сезонске промене расположења уочене су још у давно време. Зато су народи у то раздобље концентрисали све празнике, разне сатурналије, фестивалије, које је хришћанство преузело мењајући само име у Божић и Нову годину, те славе светаца. Искуство нас учи да су се у давна времена људи припремали да би предупредили то тамно раздобље године. И хрчак у своје кесице спрема резерве за зиму, човек убире плодове и спрема их. Одатле обичај крштења младог вина, свињокоља, кисељења зелени. Појачана исхрана доноси неопходне калорије за подршку животном елану. С друге стране, до данас није измишљено боље средство за побољшање расположења од вина. Додуше, држава наплати трошарину а негативне последице пијења падају на нејака плећа психијатара. Данас човек проводи добар део времена осветљен вештачким светлом, које не емитује корисне електромагнетне таласе, заваравајући организам и додатно доприносећи развоју сезонске депресије. На њен узрок не можемо утицати али можемо ширити свест о њеном постојању и на прве знакове њене појаве измишљати радосне догађаје, прославе, дружења, учинити напор да испричамо виц, направимо шалу или бар присуствујемо сеансама афористичара. Хумор је пеницилин малог човека, јефтин а ефикасан. Сваки стваралачки напор добра је превентива против падања у депресију. Боље и нека чашица вина него осећање бескрајне бесперспективности, црне мисли, негативне слутње. Уосталом и дефиниција алкохолизма је с временом све еластичнија. Тако се интерно сматра да је алкохоличар човек који пије више од свог психијатра. Али не бих хтео да се схвати да орална задовољства, јело и пиће, могу заменити сунце. Оно је помало заборављени извор живота, јер човек у својој умишљености због технолошког напретка заборавља битну функцију сва четири праелемента за живот – и воду, и ваздух, и сунце, и земљу. Цела светска туристичка индустрија у подлози има продају сунца, мора, ваздуха. Што рече Момо Капор за своје херцеговачко село кад су му хвалили да имају чист ваздух и добру воду: то значи да немају ништа. Један болесник од сезонске депресије неповољно утиче на више особа и представља жариште менталне инфекције. Она је погубнија и дуже траје од тренутно популарног грипа и за њу не помажу маске. Важно је још поменути да сам болесник нема увид у своје стање. Околина је та која примећује промену понашања и она је дужна да га упозори као и да учини напор да наоко блага промена не крене путем без повратка. Поред свих других депресија због којих је Светска здравствена организација пре неколико година објавила епидемију, барем да предупредимо сезонску, јер није лако тужан и сам дочекати пролеће.

www.petar bokun.com