Три приоритета ДС-а

Сврха постојања сваке политичке странке требало би да буде реформа друштва и побољшање животног стандарда људи, а не само и искључиво борба за освајање и остајање на власти или вечити боравак у опозицији. Пуки долазак на власт без концепта развоја или конформистички боравак у опозицији без одговорности,на крају дају негативан резултат. Питање је само колико времена и генерација наших грађана је изгубљено. Требало би нагласити да Србија још решава темељна политичка питања државности, устава, уставног идентитета, политичког система аутономије, мањина, демократије. Дубоко верујем да је мисија ДС у Србији да инсистира на решавању неопходних реформи у образовању, јавној управи, здравству, пензионом систему, на јачању институција. Решавање ових питања јесте предуслов за напредак Србије и виши животни стандард наших грађана. Као што је ДС била усамљена у идеји и борби за европски пут Србије до 2012. године,сада за европски пут Србије постоји већинска подршка.Реализацијом ових циљева треба обезбедити већинску подршку и највиши могући консензус и политичких партија и грађана.

Само на начин у коме постоји друштвени консензус да су реформе могуће може доћи и до резултата. У стварању друштвеног консензуса потребан је договор,јер мере које треба донети нису популарне и тешко могу да се спроведу. Ту посебно мислим на нешто мало мање од милион бирача који су спремни да се супротставе свакој реформи, за разлику од осталих пет милиона који ће свој став изнети само и искључиво на изборима, ако на њих уопште изађу. Тих мало мање од милион бирача чине активисти разних политичких и неполитичких организација, спремни да се одазову позиву за било какав скуп: навијачи, десничари, противници европских интеграција… Сви они су изузетно спремни на испољавање сваке врсте социјалног незадовољства, уколико се доносе одлуке мимо њих или против њихових ставова.

Лидер који је њихов политички ауторитет и који може да их и мобилизује и пацификује у овом тренутку јесте Александар Вучић. Политички договор са Вучићем је политички договор са њима. Хипотетички,реформска влада са 130 посланика без СНС-ане би имала ни политичку ни друштвену стабилност. Била би паралисана уличним протестима и нередима. Србија би тонула све дубље у политичку, институционалну и економску кризу. Промене и напредак стога,по мом мишљењу,без политичког договора са СНС-ом нису могуће у скоријој будућности.

Пред Демократском странком је лажна дилема и лажна тема означена у питању хоће ли бити политички партнер СНС-ау власти. Зато понуда за политичким договором не значи само,као у случају других странака,повећање броја резервних политичких играча. Демократска странка и даље представља модернизацијско језгро Србије и да би могла да реализује своје идеје нужно је да се нађе начин да у овом пројекту мобилизује и онај део политичког друштва који је окупљен у оквиру СНС-а и политички се персонализује у Александру Вучићу.

Политички јаз између њега и странке и коалиције на чијем је челу тако је велик да он у странци и коалицији,оваква каква је,нема политичког савезника за свој политички пројекат модернизације Србије. Он то мора потражити на другој страни. Једини политички блок који му то може омогућити јесте ДС.

Тема у Србији је коренита и суштинска промена и изградња независних институција, детаблоидизација медија, политизација која је ушла у сваку пору нашег друштва. Може ли се,рецимо,решити питање статута Војводине без дијалога са СНС-ом или без дијалога са ДС-ом у другом случају. Питање Војводине је суштинско питање аутономије и мора бити решено политичким договором уколико желимо стабилно и дугорочно решење. Демократска странка мора свакодневно радити на овим питањима,без обзира на то да ли је СНС у овом тренутку спремна да донесе и по њих тешке политичке одлуке. Ми на томе морамо инсистирати,као што смо инсистирали и на теми ЕУ 1999.године. И тада је то било непопуларно и деловало је немогуће. И тада смо били део мањинске Србије која то подржава.

Идеја Демократске странке је увек била дефинисан политички циљ, циљ који за резултат има развој и напредак. И зато ДС треба да престане да се бави односима са другим партијама у смислу дневно политичких размирица. Демократска странка треба да јасно дефинише свој циљ и уведе Србију у друштво модерних европских демократија,са свим користима за грађане које се подразумевају. Поред политичких приоритета који су већ преузети од СНС-а (Европа и Косово),политичка агенда ДС би требало да почива на три приоритета.Први приоритет јесте државност. Треба нагласити да је државност гарант поретка.Норме правне државе не могу бити примењене у хаосу.Друго јесте демократија. Демократија је на застави ДС.О демократији данас нико не говори,а ДС је бранилац и гарант демократије.Она није само питање процедуралне легитимности,већ и права људи на достојан живот и поверења у грађане.Трећи императив јесте стварање амбијента за расправу о темељним питањима српског друштва који би омогућио развој и унапређење правне и политичке културе друштва.

Као што Србија не може да буде биоскоп у коме се дају само одређени филмови, тако ни Удба не може разбити Демократску странку, јер је није ни створила. Једино чиме Демократска странка данас треба да се бави јесте борба за испуњење сопствене мисије, оправдање очекивања њених бирача и свих грађана, јер је то једино и учинило Демократску странку највећом реформаторском политичком институцијом у Србији. Они који то не разумеју остаће у мрачном биоскопу и гледаће филмове чекајући да почне неки који се њима свиђа.

Потпредседник Демократске странке