Koristim priliku da se zahvalim svim ljudima koji su na ovaj ili onaj način pomogli da specijalna bolnica za vantelesnu oplodnju u Leskovcu dobije 99-postotnu šansu da najzad počne sa radom. (Onaj jedan odsto bolje da sačuvamo kao faktor iznenađenja koji je u današnja vremena nekada signifikantno veći nego preostali logični deo.)

Naime, zahvaljujući kreditu Fonda, pomoći NIP-a i grada Leskovca, sredstva su tu i počeli smo da naručujemo opremu za specijalnu bolnicu. Mislio sam da se podrazumeva čime će se ova ustanova baviti, mali milion puta to je javno i privatno rečeno. Prevario sam se. Nažalost, profesor Glišin, koga lično ne poznajem (očigledno ne poznaje ni on mene), nedavno u jednom intervjuu za „Politiku” naziva celu priču oko specijalne bolnice i mene – klovniranjem. Dakle, za sve one koji iz neznanja, zavisti, bilo koje vrste straha tvrde da to znaju, evo da ponovo napišem čime će se to specijalna bolnica baviti: borbom protiv „bele kuge”. Uz već postojeću zgradu, opremu i dobro obučen kadar, ubeđen sam da možemo pružiti profesionalnu pomoć bračnim parovima koji prirodnim putem ne mogu do potomstva, a kojih je nažalost sve više. Mi možemo ponuditi inseminaciju, in vitro fertilizaciju (vantelesnu oplodnju tj. u plastičnoj šolji), ICSI (postupak gde muškarci nemaju dovoljan broj pokretnih polnih ćelija), zamrzavanje ranih embriona i njihovo čuvanje radi ponovnog embriotransfera, ispitivanje na nasledne bolesti i mnoge druge medicinske usluge. Dakle, sve ono što druge moderne ustanove toga tipa nude, a koje su jugu Srbije pa i celoj zemlji više nego potrebne. Pored toga, a zahvaljujući dogovoru s Medicinskim fakultetom iz Kragujevca, bavićemo se intenzivnim obrazovanjem studenata, mladih ljudi i dece, svih onih koje ova oblast medicine interesuje, organizovaćemo podijumske diskusije, naučna predavanja i seminare. Vrata će biti otvorena za svakoga i ja u svemu tome zaista ne vidim nijednog klovna osim onih koji, iz meni nerazumljivih razloga, ne žele da specijalna bolnica proradi ili proturaju lažne vesti.

Lista takvih „bisera“ koju sam od početka realizacije projekta (evo skoro tri godine) specijalne bolnice čuo i doživeo delimično bi izgledala ovako:

„Tvoj otac je bivši ministar pravde Zoran Stojković i zato je tebi lako da otvoriš takvu ustanovu.”

„Ma, iza svega toga stoji lični interes.”

„Dobio si kuću na korišćenje, i to na 99 godina, šta ćeš posle toga?”

„Ma, ne brini ništa, on se već klonirao.”

„U toj bolnici će se klonirati ljudi i preprodavati ljudski materijal.”

„Kakav si ti to stručnjak kad te puštaju iz Španije?”

„Ma, kod nas nema zakona za to.”

„Šta ćeš, bre, u Leskovcu?”

Za neke od pomenutih konstatacija svaki komentar je izlišan, ali ipak da kažem da nisam u srodstvu sa bilo kojim bivšim ili sadašnjim ministrom; kuća je data na tri godine, posle se gradu plaća korišćenje poslovnog prostora; moj negativni stav o reproduktivnom kloniranju je poznat; u Španiji od vremena inkvizicije niko nikoga ne drži silom; Leskovac je moj rodni grad, tamo je sahranjen moj otac, tamo je moja familija, ko nije bio u Leskovcu neka dođe, biće sigurno lepo dočekan; niste se javili, molim vas, nemojte ni sada kada je specijalna bolnica polako na sunčanoj strani ulice.

Onaj koji tvrdi da se moj interes ogleda isključivo u materijalnoj strani, samo je delimično u pravu. Delimično, jer se nadam da će specijalna bolnica biti i ustanova komercijalnog tipa, i to od samog početka, jer se kredit mora vratiti, a osoblje i ostali troškovi platiti. Verovali ili ne, za mene će najveća dobit i radost biti ako rode češće budu svraćale u Srbiju i ako mladi dobiju šansu više da vide kako su medicina i nauka lep poziv. Verovali ili ne. Na kraju svega, i dalje se pitam da li smo u stanju da se bar malo radujemo što se umesto kockarnice i kladionice ovde radi o bolnici. Da li smo u stanju da se radujemo za druge ili kad god nam se pruži prilika, da li smo dovoljno ljudi i ustanemo li i aplaudiramo svima onima koji su bili, jesu ili biće bolji od Glišina, Stojkovića, Janka i Stanka?