Да, то је синоним за идеју. Прока Проналазач је увијек имао сијалицу изнад главе, која је давала до знања да има неку „страшну” идеју.

Видим по продавницама електроматеријала да штедљиве сијалице више нису непознате купцима, продају се. То ме стварно радује . Свака замјењена сијалица новом, штедљивом, значи просјечно уштеђених око 70 киловат-часова струје годишње. Ако свако домаћинство купи по једну, то је онда 70 милиона киловат-часова уштеђене струје!

Када би се замјениле све сијалице у Србији штедљивима, термоелектрана Обреновац могла би слободно да се искључи! Ето нам одмах и чистијег ваздуха.

Како људе стимулисати да их купују? Како им објаснити да свака сијалица не само да врати уложен новац него још и вишеструко заради кроз смањење рачуна?

Па ево идеје. Упалила ми се сијалица!

Ви који сте схватили да те сијалице, осим што штеде струју, штеде и паре, носите их пријатељима на поклон.

Просјечна цијена једне је од 300 до 500 динара, као боца доброг вина.

Иде сада серија слава, будите вишеструко корисни, умотајте сијалицу у украсни папир и носите људима на поклон. То је прави поклон, без сумње. Траје, намијењен је домаћинству и свим укућанима, обрадоваћете и домаћицу и домаћина, учинићете нешто корисно за екологију, а и за кућни буџет ваших пријатеља, да не говорим да ћете утицати и на смањење алкохолизма, који се , руку на срце, добрано запатио у амбијенту транзиције.

Изазваћете и пажњу осталих гостију, бићете занимљиви, имаћете тему за разговор, вјешто избјегавајући незахвалне приче о политици.

Ако мислите да поклон није довољно вриједан, купите им двије, три сијалице, или читав комплет, за стан!

Петнаест сијалица, колико је потребно за просјечан стан, кошта око 70 еура, то је сасвим достојна вриједност свадбеног поклона.

Размислите, младенци су затрпани тостерима, соковницима, вагама, миксерима и којекаквим глупим апаратима које никад не отворе или се поклањају даље унедоглед. Бар ћете бити сигурни да ће се ваш поклон употребљавати сваки дан.

За десет година младенцима ћете уштедити бар за једно крстарење по Медитерану. Мало ли је?

Гдје год идем у госте, на поклон носим штедљиву сијалицу. Идем дотле да не препуштам домаћину да је угради „касније” или „сутра”, већ га натјерам да „проба поклон одмах”.

Ове неонске, штедљиве сијалице, трају дуго ако се много не пале и гасе, па их је најбоље стављати тамо гдје најдуже горе у континуитету.

Рецимо код мене, у ходнику, откад падне мрак, док сви не полегамо, уопште не гасим свијетло.

Десет киловат-часова, умјесто уобичајених 80, колико троши обична сијалица, стварно је занемарљиво.

У купатилу ми гори читаву ноћ, да клинци , ако им се ноћу припишки, не бауљају по стану.

Рачун за струју, јер имамо централно гријање, па се струја троши само на свијетло, кување и бојлере, сада је дупло мањи.

Поклањајте људима штедљиве сијалице. У Енглеској и у Аустралији ову ствар су ријешили много практичније. Обичне, „едисонове сијалице”, које смо користили до сада, једноставно су забранили. Нема их у слободној продаји.

Пошто наш парламент има „паметнија” посла него да доноси неопходне законе из ове области, учинимо нешто сами. Народ који се претјерано ослања на своју власт обично не догура далеко. Човјек ипак мора урадити прво нешто сам да би очекивао помаке у друштву.

П. С. Волио бих да овај текст слободно пренесу и све остале новине, у општем интересу.