Погледи са стране

Услови за интервенцију

Када проширено бомбардовање не доведе до промене режима, онда ће НАТО још једном да прошири одобрене мете

Често ме људи питају како Америка и НАТО одлучују који народ треба спасити војном интервенцијом, а којиваља препустити судбини и Богу.

Да би НАТО и Америка одлучили да интервенишу да би вас заштитили, ви као угрожени народ морате да испуњавате четири услова:

1. Режим који вас убија и прети вам мора да је довољно војно слаб да не преставља озбиљну претњу снагама НАТО-а

2. Режим који вас убија мора да не буде блиски савезник Америке или НАТО-а у рату против тероризма или у било којем другом рату

3. Режим који вас угрожава мора да није блиски савезник ниједне друге велике силе, поготово не Кине

4. (ово је чист бонус) ваша држава је власник нафтних резерви или неких других природних богатстава

Ако испуњавате ове услове онда постоје велике шансе да ћете бити евентуално спасени. А спасавање често иде споро и може да изгледа доста нејасно и неодлучно.

Прво, ако сте народ који је угрожен од сопствене владе онда морате бити свесни да је за америчку или НАТО војну (хуманитарну)интервенцију потребно време. Морате имати у виду чињеницуда ваш живот не вреди ни минималног ризика било којег војника НАТО-аи због тога интервенција у суштини значи бомбардовање са висине од 20.000 до 30.000 стопа. Друго, док се бомбардовање покрене, ви и ваши сународници ћете бити изложени много већој опасности, јер ће војне снаге лојалне вашем режиму да искористе припрему НАТО бомбардовања да би саме покренуле офанзивне војне операције, са жељом да промене чињенице на терену и ојачају сопствене позиције.

Када крене НАТО бомбардовање и кад у Бриселу и Вашингтону искажу незадовољство што бомбардовање са 20.000 стопа не даје добре резултате, онда ће архитекти интервенције НАТО-ада прошире списак одобрених мета, а то ће сигурно да значи веће цивилне жртве међу вашим суграђанима који подржавају режим, што значи да ће подршка режиму да се продуби и ојача пропорционално степену ширења НАТО бомбардовања. Генерално ово значи да ће супротна страна да одлучније брани режим а њихова жеља за осветом ће да им да јошвећу мотивацију да истрају.

Када проширено НАТО бомбардовање и даље не доведе до промене режима, онда ће НАТО још једном да прошири одобрене мете и на цивилну инфраструктуру са надом да ће ово уништавање инфраструктуре не само да казни све оне који и даље подржавају владајући режим, него ће жешће бомбардовање да повећа политички притисак на тај режим паће евентуално тај притисак да постигне критичну масу и натераћережим да се преда. Имајте у виду да када се уништи цивилна инфраструктура и ако ваши дођу на власт преузеће контролу над осакаћеном и много сиромашнијом државом.

Када и ако НАТО победи, и успостави се нова власт, имајте у виду да ће земље НАТО-ада очекују вашу вечну захвалност и да се то покаже тиме што ће нове власти да прихвате сервилни став према свим захтевима држава НАТО-а. Треба очекивати и да ће велике фирме држава НАТО-а преузети водећу улогу у обнови свега што је НАТО уништио. Наравно, нова власт врло брзо ће да покаже да је неспособна да се избори са свим проблемима свакодневног живота у постконфликтној држави, где грађани који су преживели рат немају стрпљења да чекају бољи живот.

Ако ви као угрожени народ испуњавате ове услове онда се можете надати ,,спасавању” од стране НАТО-а. Само треба да будете стрпљиви. Ако не испуњавате ове критеријуме, попут грађана Јемена, Бахреина, Сирије, Саудијске Арабије и низа других сличних земаља, онда нека вам је Бог у помоћи.

Обрад Кесић
објављено: 10.06.2011.

Последњи коментари

stevan radovic | 13/06/2011 03:25

Kesic je dobar novinar ali je ovoga puta zaboravio glavni uslov za intervenciju zapadnih sila protiv neke zemlje, a to je interes izraelske politike koja preko AIPAC-a odredjuje politiku NATO-a. Da nije tako, Amerikanci bi otimali naftu od Venecuele i zemalja Juzne Amerike, a ne od zemalja koje su u okruzenju Izraela. Da, naftra je vazna, ali nije ni blizu onim drugim interesima.

tra -la-la | 15/06/2011 17:00

Pa kad ispunite sve ove uslove, obicno se desi da ne bombarduju vas nego nekog drugog koji ih ne ispunjava. Kad su pitali Ramsfield-a zasto je potrebno da se bombarduje Irak, on je rekao da je to zato sto u Afganistanu nema sta da se bombarduje. A neko mora da plati za teroristicki akt 9/11 u Njujorku. Inace nije istina da metiiljavo bombardovanje, koje je praktikovano u Srbiji, a sada i u Libiji, mora da dovede do promene rezima. Milosevic je kapitulirao kad je postalo izvesno da ce americke trupe uci u Srbiju i onda bi cela Srbija bila okupirana. I Gadafi igra na istu kartu jer se nece povuci posto su UN zabranile iskrcavanje trupa. Da nije tako, on se ne bi junacio i obecavao borbu do smrti. Jedina sansa Zapada je da pobunjenici osvoje Tripoli, a to se verovatno nece skoro desiti. Problem Zapada je da oni koji dodju na vlast u Libiji mogu biti gori od Gadafija. Zato ni sami ne znaju sta je bolje da rade. U stvari, jos nije jasno sta se stvarno desilo da su krenuli protiv Gadafija.

Stanly Dee | 11/07/2011 00:07

Gospodine Kesicu, da li ste svesni cinjenice da ste napisali sinopsis za jedan film! Vas tekst je baza za scenario. Citajuci Vas tekst ja sam ga doziveo kao film! To je materijal koji se trazi, a ima u sebi vecu razornu moc od bombi koje su padale na neduzne.