Још увек није извесно да ли ће у новембру ове године, како тврди бечки булеварски лист „Естерајх”, ванземаљци са планете Зееба да нападну Земљу.

Или, ако је веровати демантију објављеном на сајту Института СЕТИ, на чије се информације „Естерајх” позивао – ипак неће.

Ако неће – онда је даља прича сувишна.

Али, ако хоће – отвара се низ потпитања.

Нејасно је, на пример, да ли су Земљани способни да се одбране од напада три огромна свемирска брода – од којих највећи има пречник триста и двадесет километара – као што, наводно, тврди извор који је сам себе демантовао.

Хајде ти демантованој информацији веруј или не веруј.

Ако верујеш – куку помагај. Ако не верујеш – онда је још и горе.

Уколико није тачно да нападачи стижу у новембру, зашто би, рецимо, било тачно да им је највећи брод толиког пречника? Шта ако је, тешко нама, десет, стотину или хиљаду пута већи?

Или – хајде да тестирамо „оптимистичку” варијанту:

Шта ако су ванземаљци толико супериорни да уопште не намеравају да нас униште? Него да нас, уз „неминовне колатералне жртве”, анализују и колонизују?

И шта ако их, у том послу, пут нанесе у Србију?

Па у Србији, на пример, упознају скандинависту и „анархисту” Љубишу Рајића? Па им овај објасни како, као прави анархиста, не ферма ни химну, ни заставу, ни грб, ни остала државна, или, не дај боже, национална обележја? Али, како, уместо да се бави делатностима које анархистима приличе, седи у разноразим државним комисијама, кројећи капу „националној култури”!?

Постоји шанса да логику супериорних бића овакав нонсенс порази. Па се покупе и брже-боље врате одакле су стигла.

У том случају, статуа скандинависте Рајића замениће њујоршки Кип слободе.

Али, шта ако их бесмислица разљути?

Е – онда смо надрљали.