Nisu bili naivni kada su nas uputili mečki na rupu – stranim bankama, koje su nemilosrdno nicale nakon temeljnog uništenja domaćih. Neko se pošteno opario od tog lopovluka dok su građani postali moderni robovi nakaradnog „novog bankarskog poretka”. Koji, ovako divljački, funkcioniše jedino u Srbiji.

Sada nam se Narodna banka, kao Kalimero, žali da je u proteklih pola godine, osam stranih, a navodno domaćih banaka (od ukupno 34) povećalomarže na kredite u otplati i to do 2,5 odsto.

Narodna banka kaže da je to „kršenje dobrih poslovnih običaja”. Zaboravljajući da se priseti da je i sama kriva – činjenicom da je svaka strana šuša u Srbiji mogla da dobije svoju banku. Uz jednu malu sitnicu – da se zatru domaće.

Narodna banka, u strahu da je strpljenje građana na izmaku – obaveštava nas o onome što već znamo. Banke nas besomučno potkradaju, pod izgovorom: kriza je, tako ste potpisali, mala su slova na ugovoru, smanjuje se euroibor, ali to u Srbiji zbog rizika ne važi. I sve tako, nedotupavo, a lopovski silovito i beskrupulozno.

Narodna banka nam se ovih dana pravda kako po sadašnjim propisima ne mogu građane zaštititi od samovolje banaka. Pa ako oguljena raja krene u pobunu – da zaobiđe prostorije guvernera. Jer guverner jeste obavešten, ali je nemoćan. Za razliku od onoga koji je onomad bio neobavešten, a moćan. Bez obzira na to što je isti guverner bio i tad i sad.

Naša Narodna banka može jedino da uputi klijenta na banku koja ga je oštetila. To jest, da mu da pravac kretanja do dotične zgrade. Naročito ako se klijenti kreću u masi koja se zove – demonstracije. Jer ih buka ometa u kreiranju genijalne monetarne politike – od koje će se ponovo ovajditi tajkuni i banke.

Zato su požurili da se pohvale kako se ne pitaju ni o čemu – ni kolike će kamate biti, kada će ih banke podizati ili smanjivati. Reč „smanjivati”– teoretski postoji, praktično je nemoguća.

Ponižene „bankarske robove”, sa kojima se sam đavo poigrao, dovodeći ih na vrata neke banke od njihove samovolje ne štiti nijedan zakon. Zato je bolje biti homoseksualac nego korisnik kredita, jer se pripadnici pomenute manjinske grupe štite Zakonom protiv diskriminacije (što je u redu i evropski korektno), ali se korisnici kredita ne štite nijednim antiropskim zakonom (što nije u redu i evropski nije korektno). Zato je prosečna kamata na kratkoročne zajmove – rekordnih 57 odsto. Jer ništa u Srbiji ne raste tako uspešno, kao kamate usled nedostatka organizovanog otpora. Sve je lako kad robovi ćute. A trpnja je nacionalna sportska disciplina u Srba, koje nema u zvaničnom programu Olimpijskih igara, jedino zato što se drugi učesnici nisu prijavili. Mi u tome nemamo konkurenciju.

Zato je država potrčala da svojim merama (novčano) zaštiti banke kako bi neometano nastavile da čerupaju nevoljnike, koji se u vreme izborne kampanje zovu birači. Tada ih svi uvažavaju dabi nakon izbora mogli lakše da ih ponižavaju.

Ombudsman u Bosni naložio je bankama, koje su za četiri odsto podigle kamate na potrošačke kredite, da ih vrate na pređašnji nivo. Banka koja to ne ispoštuje biće kažnjena sa 2.000 evra po svakom ugovoru. A Hrvati su predložili da se po hitnom postupku donese zakon o potrošačkim kreditima, kojim se štite prava građana od raznih odredabaugovora o kreditiranju i skrivenih troškova.

Kod nas se Narodna banka žali da je nemoćna. Kaže da nema zakonski osnov. Jedini zakonski osnov koji guverner ima jeste da se žali Ustavnom sudu što mu je vlada smanjila platu. Tu se osnov lako našao.

Pa, ima li nekog junaka u Srba da se nađe da stane na put divljaštvu modernih robovlasnika? Ako nemaju zakona na lageru za usvajanje u skupštini, evo lepe i plemenite ideje našim poslanicima: donesite po hitnom postupku zakon o zaštiti građana od samovolje banaka. Ne moramo svi biti homoseksualci, da bismo imali neka prava.