Погледи са стране
Александар Баљак
Жртве су кваритељи утиска
* Ниједан наш политичар нема озбиљног конкурента на домаћој политичкој сцени.
* Скупштину смо претворили у циркус. Рачунамо да мало забаве у овим тешким временима не може да шкоди.
* Народу смо понудили и хлеб и колаче, али му нисмо дозволили да једе. Понуђен ко почашћен.
* Из кругова блиских влади сазнајемо да ће бити обустављена исплата пензија оним пензионерима који новац троше ненаменски.
* Цех ће опет платити обични грађани. Они увек нађу неки разлог да часте.
* Једно метафизичко питање: Где ће вам душа?
* Мало смо их убијали, мало протеривали и мало преводили у нашу веру. Кад се све сабере – нисмо их ни пипнули!
* Остаће вечна мистерија зашто је Србима било толико тешко да се извине Хрватима? А требало је само да кажу: ,,Извините што сметамо!”
* У Босни и Херцеговини сва три народа су водила праведан рат. Зато је правде било до колена.
* Дошла им је жута минута. Кољу се као жути мрави.
* Иако смо стално у рововима никако да ухватимо корена.
* Кад би активисти мировне организације чекали да конфликти сами избију, могли би одмах да затворе фирму.
* Тако је то у хуманитарном рату: и кад спроводиш политику спржене земље увек имаш утисак да си могао више и боље.
* Ми нисмо дошли да пљачкамо, силујемо и убијамо, али кад смо већ ту...
* Ми отимамо само оно што нам следује.
* Стару Србију нисмо испратили како доликује. Није сахрањена по православним обичајима.
* Чаробни штапић има само две мане: недостаје му величина мотке и ауторитет тољаге.
* Поука о правном леку: ко правду тражи на суду, тај и треба да се лечи.
* Недавно је један бизнисмен умро на пет новинских страна. Такву смрт не памте ни најстарији љубитељи читуља.
* Ја немам услова за безбедно одлагање отпада. Чим пребацим смеће преко комшијског плота – оно ђубре од суседа припуца!
* Јуче сам купио тенк и паркирао га тик уз комшијину шталу. Има крава да му цркне од зависти.
* После мене потоп! Ето чему толике сузе!
Последњи коментари
Lec jeste bio u opasnim prilikama kad je bežao iz nacističkog koncentracionog logora. U posleratnom radu, književnom i diplomatskom, slobode je imao dovoljno. Kao zvaničnik delovao je pod okriljem režima. Posle razlaza sa vlašću i ućutkivanja, nisu se međusobno dirali. I dalje je pisao satiru. Onu opštu, duhovitu, prihvatljivu, i prihvatanu svuda. Baljak nikada nije bio na državnim jaslama, pa je državu i jaslaroše mogao da posmatra poizdalje i precizno opiše. Ako nije trpeo represiju, prevenciju u obliku cenzure jeste. Dobro da je tako, jer je cenzura prevencija i lošeg pisanja. Gura pisce ka umetnosti. Baljka je odbacila visoko, ali ne i daleko. Lecove domovine i otadžbine (bilo ih je u burnim istorijskim vremenima nekoliko) su Lecu pomogle da mu delo dopre širom sveta. Baljak nije uživao te beneficije. Na plasiranju njegovog dela i uopšte srpske aforistike malo je urađeno. Ovaj tekst je reakcija na opasku gospodina Živkovića da je Baljak stvarao u manje opasnim prilikama.
Bravo Aco
* Satira je olovka sa dve oštrice!
* Što mi je Srbija dalje od očiju, sve mi je dublje u srcu. – Reče gastarbajter iz Nemačke, i preseli se u Kanadu.
* O gora Srbijo, o crnja goro!
* Nedemokratsko pljačkanje je bilo očigledno, zato su ih uslovili sa ovim demokratskim.
* Muka im je od Kosova – ne mogu da ga povrate...
* Ponekad me preplaši pomisao da još negde u kosmosu postoje ljudi. Zar vasioni stvarno nije dosta?!
* Ima ljudi koji kažu kako više vole životinje nego ljude. Pitam se da li tada, zapravo, kažu da ne vole sebe ili da vole sebe?
* Ako bi nas opet bombardovali, valjan razlog za to bi mogao biti to što brzo zaboravljamo.






