Braćo i sestre, predsednički izbori su pred vama, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU je pred vama. Gadovi u odelima upropastili su vam svojim predizbornim prenemaganjima novogodišnji TV program, a njihovi satrapi iz redova srpskog ogranka najveće svetske perionice novca (crkva) smučili su vam i Božić, svojom espeesovsko-deesesovskom božićnom poslanicom. Braćo i sestre, verovatno imate dilemu da li da izađete na glasanje, a ako izađete koga od tih devet crnih đavola da zaokružite.

Razmislite malo. Šta znači vaš glas? Da li je to zaista glas za ili protiv Evropske unije? Da li ste skoro pogledali mapu Evrope? Da li ste primetili da su sve zemlje oko vas ili u Evropskoj uniji ili su kandidati za ulazak u EU? Da li zaista mislite da već na neki način niste u Evropskoj uniji? Da li stvarno mislite da je moguće pretvaranje vaše zemlje u rusku guberniju? Niste vi baš toliko glupi. Ovo, dakle, svakako nije glasanje o Evropskoj uniji, ovo je glasanje o tome da li ćete formalno u EU ući što pre ili ćete, „braneći Kosovo”, sačekati još nekoliko godina.

Svakako znate da će vaše približavanje Evropskoj uniji dovesti srpske tajkune i njihove političke pajtaše u veliku opasnost. Naše drage dželate snaći će sistem koji će nadgledati šta (vam) rade. Sistem koji je jači od njih. Sistem kom ćete moći da se obratite ako vas rođena država maltretira. Sistem koji će vas nežno silovati, a ne tako grubo kao što su to radili Slobodan Milošević i ovi sad. Hvala bogu, jasno vam je i da je vaš premijer prvi u istoriji sveta koji je suverenitet sopstvene države naglas doveo u pitanje (tolika je frka). Zamislite Evropljane kako kažu: „Okej, može Srbija sa Kosovom u EU, ali Koštunica nije pominjao Vojvodinu, da li to znači da Vojvodina može posebno u EU?” A Evropsku uniju, samo da znate, baš briga. Evropska unija može da sačeka nekoliko godina. Ona može da sačeka da se još jednom zeznete na izborima. Da vas još malo pomre. Da vas se još malo porazboleva. Da još malo izgladnite. Taman će kasnije još jeftinije da vas kupe. I neće za tih nekoliko godina niko da vam uvede nove sankcije, samo ćete malo da klackate, kao što ste klackali od 12. marta 2003. do danas. Čak i u slučaju najgoreg scenarija (radikalsko-deesesovska vlada) oni neće da vam udaraju sankcije.

Dobro, možda će ponovo da vam zaoštre uslove za dobijanje viza. Ali vama. Mislite da Velimir Ilić ima probleme s vađenjem viza? Ne, samo vi ste ih imali. I imaćete ih možda opet. Ali ništa drugo neće da se promeni. Niti će se Kosovo volšebno vratiti matici. Niti će bilo ko od političara ogladneti. Niti će bilo ko ići u rat i poginuti. Samo ćete još malo klackati. Ovo je, dobrom Bogu hvala, plan „B”. Plan „A” vam je, naravno, odavno jasan. Tadić je dobar pandur, Koštunica je loš pandur. Koštunica podržava Ilića u prvom krugu da bi mogao da podrži Tadića u drugom, Koštunica se kočisa Evropskom unijom, da bi posle potpisivanja sporazuma svima pao kamen sa srca, pa da zajedno i veselo u drugom krugu glasate „svim srcem” za „jaku i stabilnu Srbiju”, jer „život je zakon”. Nećete ni osetiti kako vam je u međuvremenu NIS izvađen bez anestezije.

O planu „C” (zbog Koštuničine samoubilačke politike dolazi do krize vlade i vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima DS, G17 plus, LDP i manjine izlaze u jednoj koloni i odnose ubedljivu pobedu) neću ni da govorim, ispao bih naivna budala. E, i baš sam mislio da vam kažem kako da glasate, ali mi je ponestalo slovnih mes.