Албанци нису изабрали своје симболе

Национални савет албанске мањине у Србији још није тражио сагласност за употребу ниједног националног симбола, па ни црвене заставе са црним двоглавим орлом, јер унутар те заједнице још нема сагласности око тога шта ће користити као своја национална обележја.

Према речима председника Националног савета Албанаца Галипа Бећирија, Албанци би желели да користе заставу која није само застава државе Албаније већ и национална застава свих Албанаца, али пошто закон то не дозвољава, мораће да потраже друго решење.

„Раније нисмо имали национални савет, па тако нисмо могли ни да предложимо које ћемо симболе користити. Сада смо тек почели да радимо и још се усаглашавамо око тога, јер са тим треба да се сагласе све политичке опције Албанаца, а међу њима има и радикалнијих струја”, каже Бећири за „Политику”. Он, ипак, додаје да ће у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права успети да пронађу неко решење како би Албанци убудуће могли потпуно легално и легитимно да истичу своје симболе и обележавају националне празнике.

Питање коришћења албанске заставе покрене се сваке године на Дан заставе, националног празника Албанаца, који је до сада на југу Србије обележаван истицањем заставе Републике Албаније на зградама локалних скупштина. Ове године застава је, како закон налаже, истакнута поред државне заставе Србије, али је и даље спорно то што употребу овог симбола није потврдио Савет за националне мањине Републике Србије у чијој је то надлежности, нити би то могао да учини јер је Закон о заштити права и слобода националних мањина јасан – национални симбол и знамење националне мањине не може бити истоветно симболу, односно знамењу друге државе.

„Намера законодавца је била да се изнађу симболи који би представљали целокупне националне мањине, а не друге државе. Такво решење не спречава избор и употребу традиционалних симбола који могу бити и слични симболима и знамењима других држава, али који никако не смеју бити истоветни”, објашњавају у министарству.

Албанци су до сада покушали да тај „проблем” реше тиме што ће користити заставу која се од „оригиналне” албанске разликује у димензијама (нешто је мања), али то није довољно. „Морамо да додамо неки детаљ, а још не знамо који”, објашњава Бећири. На наше питање да ли му је познато које симболе користе Албанци у околним земљама, Бећири каже да им је у Македонији, Црној Гори и на Косову дозвољено да користе албанске заставе, наравно уколико су истакнуте уз државне заставе.

Ни тамо, међутим, није све баш тако једноставно. Полиција Косова ухапсила је тако на Дан заставе у Липљану тројицу активиста покрета „Самоопредељење” док су мењали заставе Косова националним заставама Албаније. Како је саопштено из тог покрета, слична ствар се догодила и у Ђаковици. Бећири објашњава да су те заставе морале бити истакнуте уз заставе Косова, а не уместо њих.

У међувремену, према подацима Министарства за људска и мањинска права, Савет за националне мањине Србије потврдио је симболе бошњачке, буњевачке, бугарске, влашке, мађарске, македонске, немачке, румунске, русинске, словачке, украјинске и хрватске националне мањине и оне имају право да их истичу уз обележја државе Србије, у дане националних празника које обележавају и у просторијама општинских и градских институција. Већина ових савета изабрала је своје симболе још пре неколико година.

Дарко Сарић Лукендић, председник Извршног одбора Хрватског националног вијећа, каже да застава хрватске заједнице у Србији има црвено, бело и плаво поље, на средини у белом пољу налази се историјски грб Хрвата: штит са наизменичним пољима црвене и беле боје. У односу на Хрватску државну заставу, застава хрватске мањине у Србији на овом штиту нема пет историјских грбова. Од овог септембра Хрватско национално вијеће усвојило је и свој симбол, где су слова ХНВ укомпонована у грб хрватске националне заједнице.

У случају мађарске националне мањине у Србији зелено-бело-црвена застава добила је и грб мађарске, који се иначе не налази у државној застави нашег северног суседа. На грбу је приказана круна Сент Иштвана (Светог Стефана) који се сматра оснивачем мађарске државе. Како за „Политику” каже Жолт Варкоњи, секретар Мађарског националног савета, овим симболи редовно се излажу и 15. марта, 20. августа и 23. октобра, а то су дани које је савет те мањине одабрао за своје празнике.

Симболи три националне мањине, хрватске, мађарске и буњевачке, које имају седишта савета у Суботици, равноправно су присутни на заседањима Скупштине града и приликом државних и градских празника када се излажу уз заставу државе Србије. У данима које су национални савети одабрали за своје празнике њихове заставе изложене су, уз државну, и на Градској кући, као седишту локалне управе.

Мирко Бајић, члан Буњевачког националног савета и председник Одбора за службену употребу језика, каже да су Буњевци једно време имали проблем са излагањем националних симбола јер су они били везивано за службену употребу језика, али да је тај проблем превазиђен.

Г. Новаковић

А. Исаков