Poseta potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova Albanije Ilira Mete je značajna zato što su i Beograd i Tirana odlučili, kao i u slučaju drugih zemalja sa kojima se Srbija spori oko priznavanja nezavisnosti Kosova, da pitanje oko koga se ne slažu ne bude prepreka za poboljšanje odnosa na svim drugim planovima. Podsticanje bilateralnih odnosa je veoma značajno i zaregionalnu saradnju, kaže za „Politiku” direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda.

Obe strane su spomenule Kosovo i Metohiju kao važnu temu razgovora. Kako vidite ulogu Albanije u tom zajedničkom pitanju?

Prvo treba reći da je gospodin Meta imao veoma blizak odnos sa Srbijom i demokratskim vlastima nakon 2000. godine. Da podsetim, on je bio predsednik vlade Albanije do februara 2002, onda je do 2003. bio ministar spoljnih poslova i bio je u poseti Beogradu, razvio dobre odnose i sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem i sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Goranom Svilanovićem. Ta poseta je zaista dobro prošla i nagoveštavala je niz mogućnosti za bilateralnu saradnju u raznim oblastima.

Od tada su se značajno pogoršali odnosi između Srbije i Albanije.

Naravno, proglašenje nezavisnosti Kosova je bio momenat kada su ti odnosi ponovno zahladneli, a evo sada, više od dve godine nakon tog čina kosovskih vlasti, dolazi do obnavljanja naših odnosa. Mislim da je važno istaći da se Ilir Meta u svom govoru prošlog leta u parlamentu, kada je postao novi ministar spoljnih poslova, izričito založio za poboljšanje srpsko-albanskih odnosa.

Šta će biti osnovni akcenti u našim budućim bilateralnim odnosima?

Sigurno je da Albanija kao jedna od balkanskih zemalja koja ima izraženu težnju ka evropskoj integraciji, a podsetimo da su oni korak ispred Srbije jer su već dobili paket pitanja iz EU, ima interes da pokaže kako svi predano rade na tome.

Albanija ipak podržava nezavisnost Kosova i Metohije.

Ukoliko je vlast u Tirani stabilna i želi da se ponaša u skladu sa evropskim i demokratskim vrednostima, ona može da bude neko ko umiruje situaciju, ma koliko bio težak izazov rešavanja tog problema. U tom smislu eventualno može da bude neko ko može da pomogne u budućim razgovorima o rešavanju kosovskog pitanja.

Mislite li da bi takva njihova uloga mogla da se odvija iza kulisa, pošto albanski predsednik Bamir Topi veoma često iznosi podršku Albanije nezavisnosti Kosmeta?

Tu bi trebalo, ako možemo, da teorijski razdvojimo bilateralne odnose od našeg zajedničkog kosovskog izazova. Albanija,koja ima teške privredne probleme, zna da su joj potrebnidobri odnosi sa susedima kako bi što više ubrzala vlastiti razvoj. Mi možemo samo da nagađamo, ali pretpostavljam da će to i biti iza kulisa. Sigurno je da je Albanija zainteresovana da se pokaže kao zemlja koja doprinosi stabilizaciji i učvršćivanju mira u regionu.

Biljana Mitrinović