Посета потпредседника владе и министра спољних послова Албаније Илира Мете је значајна зато што су и Београд и Тирана одлучили, као и у случају других земаља са којима се Србија спори око признавања независности Косова, да питање око кога се не слажу не буде препрека за побољшање односа на свим другим плановима. Подстицање билатералних односа је веома значајно и зарегионалну сарадњу, каже за „Политику” директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода.

Обе стране су споменуле Косово и Метохију као важну тему разговора. Како видите улогу Албаније у том заједничком питању?

Прво треба рећи да је господин Мета имао веома близак однос са Србијом и демократским властима након 2000. године. Да подсетим, он је био председник владе Албаније до фебруара 2002, онда је до 2003. био министар спољних послова и био је у посети Београду, развио добре односе и са покојним премијером Зораном Ђинђићем и са тадашњим министром спољних послова Гораном Свилановићем. Та посета је заиста добро прошла и наговештавала је низ могућности за билатералну сарадњу у разним областима.

Од тада су се значајно погоршали односи између Србије и Албаније.

Наравно, проглашење независности Косова је био моменат када су ти односи поновно захладнели, а ево сада, више од две године након тог чина косовских власти, долази до обнављања наших односа. Мислим да је важно истаћи да се Илир Мета у свом говору прошлог лета у парламенту, када је постао нови министар спољних послова, изричито заложио за побољшање српско-албанских односа.

Шта ће бити основни акценти у нашим будућим билатералним односима?

Сигурно је да Албанија као једна од балканских земаља која има изражену тежњу ка европској интеграцији, а подсетимо да су они корак испред Србије јер су већ добили пакет питања из ЕУ, има интерес да покаже како сви предано раде на томе.

Албанија ипак подржава независност Косова и Метохије.

Уколико је власт у Тирани стабилна и жели да се понаша у складу са европским и демократским вредностима, она може да буде неко ко умирује ситуацију, ма колико био тежак изазов решавања тог проблема. У том смислу евентуално може да буде неко ко може да помогне у будућим разговорима о решавању косовског питања.

Мислите ли да би таква њихова улога могла да се одвија иза кулиса, пошто албански председник Бамир Топи веома често износи подршку Албаније независности Космета?

Ту би требало, ако можемо, да теоријски раздвојимо билатералне односе од нашег заједничког косовског изазова. Албанија,која има тешке привредне проблеме, зна да су јој потребнидобри односи са суседима како би што више убрзала властити развој. Ми можемо само да нагађамо, али претпостављам да ће то и бити иза кулиса. Сигурно је да је Албанија заинтересована да се покаже као земља која доприноси стабилизацији и учвршћивању мира у региону.

Биљана Митриновић