Август без опозиције

Написи у неким медијима последњих дана „претресају” Демократску странку Србије уздуж и попреко, мало-мало па се говори и о унутрашњим размирицама у Српској радикалној странци, или о разлазу Веље и Воје, а са друге стране – тек спорадични и прилично тихи деманти. Опозиција, стара и нова, као да је безвољна, побегла у хладовину пред овим летњим жегама. Смогне тек толико снаге да пошаље неко саопштење медијима – па ко пусти, пусти. Тако су се огласили и радикали и ДСС и Нова Србија поводом ратних сукоба у Грузији, или поводом одлагања ратификације енергетског споразума са Русијом, али се некако чини да је то далеко од онога како би опозиција, нарочито ова која је оштро супротстављена владајућој Демократској странци, требало да делује. Да се пробија и намеће јавности.

Ако се странке Војислава Коштунице и Велимира Илића, које су опозиција од 7. јула, после пуне четири године на власти, још нису привикле на нови положај, шта је проблем СРС-а, који је већ прекаљена опозициона странка?

На питање зашто је опозиција тако „невидљива” у последње време, Томислав Николић, заменик председника СРС-а, за „Политику” одговара да се „не види од сузавца, од шок-бомби, од димних бомби”.

„Опозиција не може да се види, пошто је медијски мрак, пошто нико о њој не пише и не говори. Опозиција је на великом удару власти и то што је невидљива само је знак да је веома угрожена. Ми радимо бар толико коликои власт, али кад Ђелић каже било какву глупост, медији се утркују ко ће да објави како је нешто фино рекао. Кад ми радимо веома озбиљно, то за медије више уопште није занимљиво”, истиче Николић.

На медијску блокаду жале се и у ДСС-у, због чега је портпарол странке Андреја Младеновић прекјуче рекао да је могуће и измештање опозиционог деловања из парламента.

Утисак је, ипак, да се „народњаци” и радикали нису најбоље снашли, да пропуштају да ефектније и ефикасније одговоре на неке ствари на којима би могли да поентирају – као рецимо на чињеницу да вредност акција на Београдској берзи и даље пада без обзира на то што је формирана проевропска влада (подсећања ради, странке које су сада на власти, у кампањи су и те како користиле страх грађана од краха берзе ако владу формирају странке деснице). Или да буду уверљивији у одбрани од оптужби власти да скупштина не ради због опструкције опозиције.

Један од разлога за ову „анемију” опозиционих странака Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао”, налази у томе да су „још у фази аклиматизације на опозициони статус, поготово када је реч о ДСС-у и НС-у”. Али чак и СРС. Јер, како наводи, иако су радикали навикли да су вечита опозиција, ипак није исто бити опозиција као претходне четири године Војиславу Коштуници (коме су били мање-више конструктивна опозиција) и опозиција Борису Тадићу и ДС-у које оптужују за издају и сва друга зла и према којима морају да покушају да заузму оштрији курс.

– И у ДСС–НС-у и у СРС-у као да још нису свесни, или барем довољно свесни, шта им се догодило. Како им је, заправо, из руку испала власт за коју су мислили да је обезбеђена – сматра Вукадиновић.

Поред тога, он примећујеи то даопозиција (из које изузима Либерално-демократску партију, која је, како каже, фактички инкорпорирана у власт на основу аранжмана у Београду) тек морада нађе и утврди стратегију деловања, па да онда одреди и тактику. „То значи да они још не знају да ли ће да се уједине као опозиција или ће да иду у више колона, да ли ће ићи на парламентарне или ванпарламентарне методе борбе против власти, или да ли ће ићи свим средствима против власти, како је пред крај опозиција ишла против Милошевића, или ће, ипак, ићи на неку врсту конструктивног дијалога и договора са Тадићем и ДС-ом”, објашњава Вукадиновић.И као илустрацију концептуалног и стратешког лутања опозиције наводи контрадикторне изјаве Велимира Илића, лидера НС-а, који једне недеље најављује отпор до победе, а друге недеље предлаже конструктивну парламентарну борбу.

Потпредседник ДСС-а Борко Илићсматра, међутим, да је његова странка активно опозиционо деловала, нарочито у Скупштини Србије док је било заседања.

– Јавност увек очекује од опозиције да буде енергичнија, али мислим да је ДСС реаговао адекватно на све потезе власти. Ипак, лето увек делује „успављујуће” на политички живот, а и ми смо овај период искористили да се реорганизујемо.Сигурно је да нам је било потребно неко време да се организујемо за опозициони рад, с обзиром на то да су практичносви челни људи у странци претходне четири године били на одговорним местима у држави – каже Илић за наш лист додајући да је и „добар део медија, нарочито електронских, затворен за опозиционе ставове и да једноставно не желе да расправљају о појединим потезима власти, као што су то чинили док је ДСС био у власти”.

Необично је, ипак, да ДСС допушта, утисак је, без икаквих назнака бар покушаја самоодбране, развлачење у јавности страначког прљавог веша. Данима у неким медијима говори се о струјама у тој странци, кривцимаза изборни пораз, отуђености лидера Војислава Коштунице чак и од највиших партијских функционера („захваљујући”, наводно, Александру Никитовићу, његовом шефу кабинета у време док је био премијер), или повезаности неких првака ДСС-а са тајкунима, док друге новине откривају на колико места истовремено живи бивши министар Предраг Бубало (бар једно од тих места је службени стан Владе Србије), па онда комшије јављају једној телевизији како су га виђали, због чега се, опет, наводно, врх ДСС-а тресе од срамоте. Већина навода је из незваничних извора – али ДСС не реагује.

– Када је реч о циљаним нападима владиних медија на ДСС, и на полуистине које се износе о унутарстраначким стварима, а које су се и раније „вртеле” у јавности, сматрамо да нема потребе да одговарамо на њих. Ми ћемо и убудуће све унутрашње ствари решавати између себе – каже Борко Илић.

На коментаре да је опозиција разбијена, Томислав Николић одговара да зна да им популарност расте „и да је све ово што се дешава у медијима у ствари плод тога што то зна и Борис Тадић”.

– Он зна да му је једини прави ривал СРС и све ово што сад ради, још увек некажњено, то је у ствари обрачун са СРС-ом. Све друге ће моћи да купи, да потплати. Због тога покушавамо да сазнамо кад је могуће да почнемо озбиљне разговоре са ДСС-ом и НС-ом о заједничком наступу, да нас не ломе као три штапа одвојено – каже Николић.

Б. Баковић - М. Чекеревац