То што је руски премијер Владимир Путин изјавио да су са моралног становишта поређења Косова са Јужном Осетијом и Абхазијом потпуно основана наводећи да у оба случаја „постоје етнички конфликти” и да је „било кршења закона”, не значи, према мишљењу саговорника „Политике”, да је Русија променила позицију у вези са проблемом јужне српске покрајине.

Представници Демократске странке и опозиционе Демократске странке Србије истичу да у ономе што је Путин рекао нема ничег новог. Јелена Триван, портпарол ДС-а, истиче да су односи Србије и Русије чвршћи него раније – и у другим сферама, не само када је реч о дипломатији и међународном праву.

„Русија је имала принципијелну позицију од почетка, од отварања проблема с Косовом. Она од те позиције није одустала нити ће и помоћи ће Србији у одбрани њених интереса у спору пред Међународним судом правде. Зато мислим да нема никаквих назнака ни бојазни да би та позиција могла да се промени”, каже Јелена Триван.

Према њеним речима Путинова изјава не делује као нешто што није у складу са досадашњом позицијом Русије када је реч о Косову и Метохији. „Напротив, мислим да имамо више разлога да верујемо да ће та позиција бити чвршћа и односи дубљи. Посета Медведева то само доказује”, наводи она.

Потпредседник Извршног одбора ДСС-а Небојша Бакарец истиче да су Руси увек говорили, у вези са КиМ, да је направљен преседан. Говорили су то, истиче он, и пре него што је проглашена независност Косова и повлачили су одређене паралеле између КиМ и територија Абхазије и Јужне Осетије, где Русија има проблема. „Зато они кажу: ако је направљен преседан у вези са КиМ, онда може да буде направљен и у вези са Осетијом и Абхазијом. Ти преседани онда могу да буду прављени свуда”, каже Бакарец.

За разлику од Триванове и Бакареца, члан Председништва Либерално-демократске партије Иван Андрић сматра да Путинова изјава свакако значи промену става, једноставно због тога што су се и политичке околности промениле (Абхазија и Јужна Осетија су прогласиле независност после Косова). Ипак, како додаје, то није промена која би значила да је Русија сада спремна да призна Косово.

– Компјутерским језиком речено, руски став је само „апдејтован”. А како ће се то одразити на нашу државну политику у вези са Косовом – могу само да кажем да уколико било какав трзај неке велике силе може да проузрокује неки буран резултат, онда је то доказ да је та политика погрешна – каже Андрић.

Према његовим речима, тај „допуњени” став који је Путин изрекао не мора да значи да ће подршка Русије званичној политици Београда бити мања, али „може да подигне цену коју Србија плаћа за подршку својим политичким ставовима”.

Заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић није желео да коментарише Путинову изјаву, а то нису желели ни у Г17 плус.

Симеон Побулић, заменик председника Форума за међународне односе, истиче да су „Руси веома добро искористили Косово за неке своје циљеве”.

– Ту они нас нису ништа повредили, једноставно, САД и неке европске земље су признале Косово и они су онда исти тај модел применили у Грузији – каже Побулић додајући да је садашње руководство Србије сасвим свесно чињенице да су свуда у свету, па и у овом случају, главни критеријуми – интереси.

Оваква позиција Русије, како наводи, Србији не смета много, али питање је шта ће се догађати на Међународном суду правде, пошто је и у случају Косова и у случају територија у непосредној интересној сфери Русије реч о осетљивом проблему самоопредељења. „Оно што мене теши јесте то што је поступак пред тим судом далеко одмакао”, каже Побулић.

Оно што Београд жели, напомиње он, јесу нови преговори о Косову, и Србија треба да остане на садашњим позицијама и да ради како је и до сада радила у том циљу.

Политички аналитичар Бранко Радун наводи да на ову Путинову изјаву треба гледати у контексту редефинисања руско-америчких односа. „Путин овим каже Американцима: ви сте дали Косову независност мимо међународног права, сад немојте да се буните због Осетије и Абхазије. Ви сте урушили међународне односе и ми то прихватамо као реалност”, каже Радун.

„Западна дипломатија је желела да створи слику да је питање Косова затворено и да ће, чак и ако га Србија и не призна, Косово бити у некој политичкој реалности независно”, објашњава Радун: Сада, како истиче, свако помињање Косова у контексту рушења међународног права враћа га у игру и ту негде ми морамо тражити своју шансу.

„Мислим да је са наше стране доста тога чињено неодговорно и можда без неких договора са Русијом. На тај начин смо губили кредит у руским очима, али ова Путинова изјава генерално не значи руско пристајање на независност Косова. Та изјава била је више поређење случајева и потенцирање проблема двоструких стандарда”, каже Радун.