Analitičar Dušan Janjić ocenjuje da su akcije koje imaju za cilj suzbijanje paralelnih institucija na Kosovu isprovocirane.

Najveće iskušenje su bili lokalni izbori kosovskih institucija. Tu se Beograd, po mom mišljenju, loše postavio pozivajući na neučešće i vodeći kampanju osporavanja kosovskih institucija, potpuno zaboravljajući da ima Srbe u Skupštini Kosova. Beograd nije trebalo javno da zauzima takav stav, trebalo je indirektno da podrži Srbije. Jer, kada uđu u taj sistem oni ga kontrolišu.

Srbi su ušli u sistem i juče su preuzeli zgradu opštine u Štrpcu.

Da, ali ušli su Srbi koje nije podržao Beograd nego Priština. Da je Beograd „glumio“ kooperativnost koja ga ne obavezuje, jer ne ide preko zvaničnih državnih organa, imao bi aktivnu poziciju i prema Piteru Fejtu i prema Prištini. Sada imamo situaciju da je Beograd oslabio na Kosovu. To su procenili Piter Fejt i ostali i vrše pritisak.

Da li se nešto može učiniti kako bi ta nemera bila sprečena?

Može, uvek može. Uopšte ne verujem da će se pritisci ovih međunarodnih zvaničnika sprovoditi nasiljem, odnosno uterivanjem Srba u prištinske institucije, jer to na severu nije moguće bez velikih rizika. Prva stvar je da Beograd ne potcenjuje izjave o ukidanju paralelnih institucija, a druga je da ne iritira jačega jer je trenutno međunarodna zajednica jača na Kosovu.

Kako to izgleda konkretno: da ne iritira jačega?

Dalje koketiranje sa podelom sever–jug i indirektno podsticanje ljudi da napuste Štrpce i Novo Brdo je opasno za Srbiju i Srbe. U tom smislu se mora imati jasna politika.

Kako vidite izlaz iz trenutne situacije?

Predlažem Beogradu da se usredsredi na tehnički dijalog, a ne na statusne pregovore. Hitno treba podržati samoorganizovanje Srba na novim osnovama koje su u skladu sa zakonima Srbije, ali i međunarodnim standardima, a to je model decentralizacije, o kome je već pregovarano 2003. godine. U svakom slučaju, Beograd mora da pregovara i nađe modalitet za sever Kosova, jer je tu jači.

B. Mitrinović