Аналитичар Душан Јањић оцењује да су акције које имају за циљ сузбијање паралелних институција на Косову испровоциране.

Највеће искушење су били локални избори косовских институција. Ту се Београд, по мом мишљењу, лоше поставио позивајући на неучешће и водећи кампању оспоравања косовских институција, потпуно заборављајући да има Србе у Скупштини Косова. Београд није требало јавно да заузима такав став, требало је индиректно да подржи Србије. Јер, када уђу у тај систем они га контролишу.

Срби су ушли у систем и јуче су преузели зграду општине у Штрпцу.

Да, али ушли су Срби које није подржао Београд него Приштина. Да је Београд „глумио“ кооперативност која га не обавезује, јер не иде преко званичних државних органа, имао би активну позицију и према Питеру Фејту и према Приштини. Сада имамо ситуацију да је Београд ослабио на Косову. То су проценили Питер Фејт и остали и врше притисак.

Да ли се нешто може учинити како би та немера била спречена?

Може, увек може. Уопште не верујем да ће се притисци ових међународних званичника спроводити насиљем, односно утеривањем Срба у приштинске институције, јер то на северу није могуће без великих ризика. Прва ствар је да Београд не потцењује изјаве о укидању паралелних институција, а друга је да не иритира јачега јер је тренутно међународна заједница јача на Косову.

Како то изгледа конкретно: да не иритира јачега?

Даље кокетирање са поделом север–југ и индиректно подстицање људи да напусте Штрпце и Ново Брдо је опасно за Србију и Србе. У том смислу се мора имати јасна политика.

Како видите излаз из тренутне ситуације?

Предлажем Београду да се усредсреди на технички дијалог, а не на статусне преговоре. Хитно треба подржати самоорганизовање Срба на новим основама које су у складу са законима Србије, али и међународним стандардима, а то је модел децентрализације, о коме је већ преговарано 2003. године. У сваком случају, Београд мора да преговара и нађе модалитет за север Косова, јер је ту јачи.

Б. Митриновић