Politika
Bez saglasnosti o blanko ostavkama
U Ustavnom sudu Srbije juče održana javna rasprava o ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o lokalnim izborima
Ni posle jučerašnje javne rasprave sudijama Ustavnog suda Srbije sigurno neće biti lako da donesu ocenu o ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o lokalnim izborima, kojima se regulišu pitanja blanko ostavki (član 47) i određivanja kandidata sa izborne liste kojima će se dodeliti dobijeni odbornički mandati (član 43), jer su mišljenja učesnika bila podeljena. U istom „paketu” će se odlučivati i o tome da li je ustavan član 18. kojim je propisano da najmanje 30 birača potpisom treba da podrži svakog kandidata na izbornoj listi, kao i da predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira.
Predsednica USS Bosa Nenadić, koja je i sudija izvestilac u ovom postupku, istakla je da je sud predložio održavanje javne rasprave zbog toga što je otvoren niz pitanja koja su od šireg ustavnopravnog značaja. Ona je, između ostalog, istakla da se postavlja pitanje da li su odredbe člana 18. u skladu sa ustavnim jemstvima obezbeđivanja potrebne zaštite nacionalnih manjina radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti, kao i da li se odredbama člana 43. (po kome podnosilac izborne liste dobijene mandate može da raspodeljuje kandidatima po sopstvenom izboru, a ne po redosledu sa izborne liste) uvodi svojevrstan oblik posrednih izbora i time krše ustavna načela o narodnom (građanskom) predstavništvu i neposrednosti izbora odbornika. U vezi sa članom 47. postavlja se, pored ostalih, pitanje da li se blanko ostavkama omogućava političkim strankama da neposredno vrše vlast na lokalnom nivou i da je potčine sebi.
Inicijatori postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 47, među kojima je i narodni poslanik Tomislav Nikolić, ostali su pri stavovima da one nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim konvencijama, jer se njima, između ostalog, ograničava institut slobodnog predstavničkog mandata svodeći ga na imperativni mandat. Predstavnik zakonodavca Vlatko Ratković, koji je predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, odbacio je sve navedene argumente inicijatora postupka, tvrdeći da su sve inicijative (za sva tri člana) neosnovane, odnosno da su sve pomenute odredbe u potpunoj harmoniji sa Ustavom Srbije i nisu u koliziji sa relevantnim međunarodnim konvencijama. Na istom stanovištu bili su i predstavnici Ministarstava za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava.
B. Baković
Poslednji komentari
Politicka scena u Srbiji je klasican primer demokratske diktature.Izvrsna,zakonodavna i sudska vlast su medjusobno isprepleteni na nacin koji nije svojestven izvornim nacelima demokratije.Zasto?1.Ustavom i zakonodavstvom nije izvrsena podela vlasti na izvrsnu i zakonodavnu.2.Ustavna i zakonska resenja omogucavaju predsedniku republike(izvrsna vlast) da kao predsednik stranke neposredno vrsi kontrolu Vlade(drugi segment izvrsne vlasti) i Parlamenta(zakonodavstvo).3.Vecinski izborni sistem koji sefovima partija dozvoljava svojevoljno formiranje izborne volje.4.Onaj ko poseduje blanko ostavke(sef partije) direktno odlucuje o donosenju ustavnih i zakonskih resenja.5.Onaj koji ima sve ovo,nema nikakvih problema da itreci segment vlasti (sudstvo),stavi pod sopstvenu kontrolu-cime je direktni proizvodjac koruptivnog sistema vlati.---Samo sam naveo cinjenice.Komentar:-Ustavni sud ne moze doneti ispravnu odluku-jer nema valjan dokument(ustav,zakon) za donosenje odluke.Nije upitna ustavnost.
Za mene dileme nema, ja necu vise glasati pi ovom izbornom zakonu. Hocu da glasam za coveka a ne za partiju. Promenom izbornog zakona, poslanici bi sedeli u Skupstini i aktivno ucestvovali u donosenju svih zakona, a ne bi se pojavljivali samo u "danu za glasanje". Na taj nacin bi partije bile razvlascene jer bi poslanika mogla smeni samo njegova izborna baza.
Onaj ko potpise blanko ostavku je prodao samoga sebe i ne treba ni da dobije mogucnost da bude pretstavnik bilo koga. Tu ne treba zakon, samo savest.Ili je neko pretstavnik naroda, pa se naprimer zove Narodni poslanik ili radi po nalogu, pa onda je pretstavnik "nalogodavca" pa po mome misljenju ne moze da bude Narodni poslanik.Nekada je u Skupstini Srbije bilo mnogo vise nezavisnih Narodnih poslanika, a sada je vecina pretstavnika partija pa bi mozda trebalo menjati naziv Skupstine???