Ни после јучерашње јавне расправе судијама Уставног суда Србије сигурно неће бити лако да донесу оцену о уставности појединих одредаба Закона о локалним изборима, којима се регулишу питања бланко оставки (члан 47) и одређивања кандидата са изборне листе којима ће се доделити добијени одборнички мандати (члан 43), јер су мишљења учесника била подељена. У истом „пакету” ће се одлучивати и о томе да ли је уставан члан 18. којим је прописано да најмање 30 бирача потписом треба да подржи сваког кандидата на изборној листи, као и да предлагач мора на изборној листи имати најмање једну трећину кандидата од укупног броја одборника који се бира.

Председница УСС Боса Ненадић, која је и судија известилац у овом поступку, истакла је да је суд предложио одржавање јавне расправе због тога што је отворен низ питања која су од ширег уставноправног значаја. Она је, између осталог, истакла да се поставља питање да ли су одредбе члана 18. у складу са уставним јемствима обезбеђивања потребне заштите националних мањина ради остваривања потпуне равноправности, као и да ли се одредбама члана 43. (по коме подносилац изборне листе добијене мандате може да расподељује кандидатима по сопственом избору, а не по редоследу са изборне листе) уводи својеврстан облик посредних избора и тиме крше уставна начела о народном (грађанском) представништву и непосредности избора одборника. У вези са чланом 47. поставља се, поред осталих, питање да ли се бланко оставкама омогућава политичким странкама да непосредно врше власт на локалном нивоу и да је потчине себи.

Иницијатори поступка за оцену уставности одредаба члана 47, међу којима је и народни посланик Томислав Николић, остали су при ставовима да оне нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним конвенцијама, јер се њима, између осталог, ограничава институт слободног представничког мандата сводећи га на императивни мандат. Представник законодавца Влатко Ратковић, који је председник Законодавног одбора Скупштине Србије, одбацио је све наведене аргументе иницијатора поступка, тврдећи да су све иницијативе (за сва три члана) неосноване, односно да су све поменуте одредбе у потпуној хармонији са Уставом Србије и нису у колизији са релевантним међународним конвенцијама. На истом становишту били су и представници Министарстава за државну управу и локалну самоуправу и људска и мањинска права.

Б. Баковић