Боса Ненадић предлаже промену Устава

Пред Уставним судом Србије тренутно се налази више од 7.000 уставних и других жалби, око 600 предмета нормативне контроле и више од 110 оспорених закона, чију сагласност са Уставом овај суд треба да оцени. У условима такве преоптерећености, или боље рећи загушености, која знатно успорава доношење одлука, председница Уставног суда Србије Боса Ненадић предлаже измене Закона о Уставном суду, али и промену Устава.

Процедура за промену Устава Србије је знатно тежа и компликованија од промене закона, па би најпре помогло да се предложе и усвоје измене и допуне Закона о Уставном суду.

– Са садашњим обимом разноврсних послова који су му Уставом стављени у надлежност, Уставни суд губи физиономију чувара Устава и органа који изузетно одлучује, а све више поприма карактеристике других државних органа. Важећи Устав је до крајњих граница проширио надлежност Уставног суда и јасно је да би једино променом највишег правног акта број и врста надлежности могли бити примерени његовој улози. Међутим, поједини послови које сада Суд обавља а који су му у надлежност стављени Законом морали би се „изместити” из примарне надлежности УС, па су најављене измене Закона о Уставном суду прилика да се то уради – каже Боса Ненадић у изјави за „Политику”.

То је нужно, напомиње председница УСС за наш лист, не само зато што је поступак промене Закона једноставнији од промене Устава, већ „пре свега због чињенице да надлежности Уставног суда, због карактера и улоге ове институције, не могу бити питање о коме треба да одлучује законодавац”, а затим и због тога што су поједини послови који су стављени у надлежност УС по својој природи такви да не спадају у уставноправне спорове, већ у питања која су примеренија функцијама других органа, које су утврђене Уставом.

– Морам да нагласим да питање „растерећења дела надлежности” Уставног суда не покрећем како би Суд у овом саставу радио мање или имао више комоције, већ се пре свега руководим принципом да надлежности УС морају бити примерене основној улози ове институције и да јој по свом обиму и врсти обезбеђују оптимално и ефикасно деловање. УС се мора усредсредити на вршење своје основне Уставом утврђене функције – чувара Устава, односно уставности као темељног принципа функционисања сваке правне државе и заштите уставних слобода и права. Тежиште рада и одлучивања УС јесу најсложенија уставноправна питања и одлучивање о повреди или ускраћивању не било којих права већ основних права и слобода зајамчених Уставом. Зато измене Закона треба да допринесу и ефикаснијој заштити права и правних интереса наших грађана – каже Боса Ненадић.

Такво растерећење допринело би остваривању основне функције Уставног суда, који пре свега треба да буде чувар уставности у правном поретку земље, каже наша саговорница, а потом последњи у низу заштитник Уставом зајемчених права и слобода на националном нивоу.

– Уставни суд мора делати као „сами врх правне заштите” у земљи и последња одбрана правног интегритета државе Србије и њених органа, пре него што жалбе за повреду тих права буду упућене у Европски суд за људска права у Стразбуру или другим међународним институцијама – истиче Боса Ненадић.

Тек када буду уследиле промене Устава, онда би, напомиње она,  ваљало размислити и о решењима да се оцена законитости општих аката, поједини сукоби надлежности (пре свега на локалном нивоу), поједини облици жалби, забране рада удружења убудуће примарно решавају пред редовним судовима, а само по основу уставне жалбе пред Уставним судом.

Питали смо да ли је законом могуће „пребацити” жалбе због повреде права на суђење у разумном року са Уставног суда на редовне судове, као и да ли постоји идеје да о неким питањима не одлучује свих 15 судија Уставног суда.

– Да. Пре свега, мислим да би спорове због повреде права на суђење у разумном року требало пренети у надлежност редовних судова, било инстанционих било као надлежност Врховног касационог суда. Надаље, законским изменама које би водиле оптималнијем раду Суда, али и ефикаснијем одлучивању по захтевима наших грађана, требало би потом променити одредбе које се тичу унутрашње организације и начина рада Суда и омогућити да Суд о појединим питањима одлучује у већима (сенатима), уместо у комплетном саставу. Не постоје уставне препреке да се одлуке о појединим питањима не доносе у већима од осам чланова, или пак у мањим већима, јер је нерационално и неефикасно да свих 15 судија на седници одлучује о споровима који нису типично уставносудски – каже Боса Ненадић.

Осим тога, потребно је ближе уредити поједине поступке пред УС, као што су поступак по уставној жалби и жалбама, који морају бити строго формализовани и примерени остваривању уставносудске функције и ефикасној заштити људских права. Такође би требало преиспитати и одредбе о статусу судија УС, о поступању Суда по иницијативама у домену нормативне контроле, с обзиром на то да је уведен институт уставне жалбе, предлаже председница Уставног суда Србије.

– Колико ми је познато Министарство правде у том правцу и припрема измене Закона, како би се створиле нормативне претпоставке за делотворнији и ефикаснији рад УС – рекла је јуче Боса Ненадић „Политици”.

На питање да ли постоји још неко решење за смањење броја предмета који стижу пред Уставни суд, Боса Ненадић каже:.

– Број предмета пред Уставним судом може бити показатељ како (не) функционише правна држава. Упоредна пракса показује да нема успешне уставносудске заштите у земљама у којима се „масовно крши или занемарује” устав, као највише право. Отуда је за оптимално функционисање уставног судства уопште, па и код нас, нужна изградња хармонизованог правног система, висок демократски потенцијал институција које стварају, али и оних које извршавају право, а посебно стручност, одговорност и независност судске власти и других органа који одлучују о људским правима и слободама. Бројне су препреке које ваља савладати у свим транзицијским земљама, па и у нашој, у успостављању правне државе – објаснила је Боса Ненадић.

– Дакле, док се не отклоне ти суштински узроци појаве великог броја спорова пред УС, саме промене закона о унутрашњој организацији, начину одлучивања, па и надлежности Уставног суда, само ће делимично допринети смањењу броја нерешених спорова – закључује председница Уставног суда Србије.

Александра Петровић