Državni princip Srbije „I Kosovo i EU” u narednih par meseci proći će kroz dva važna događaja koji će pokazati gde je Beograd na preseku onoga što želi i onoga kako ga vide u Briselu i Hagu.

Što se tiče evropskih integracija, 14. juna će se videti da li u Savetu ministara postoji konsenzus da Srbija dobije ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ili će ministri spoljnih poslova zemalja članica biti toliko široke ruke pa kandidaturu Srbije proslediti Evropskoj komisiji na mišljenje, što bi rezultiralo dobijanjem upitnika. O varijanti u kojoj Srbija ne bi dobila ništa, niko ne želi ni da razmišlja, jer bi to dosta udaljilo evropsku perspektivu.

Međunarodni sud pravde u Hagu bi, prema poslednjim najavama koje se mogu čuti u diplomatskim krugovima, već 22. jula mogao da izađe sa savetodavnim mišljenjem o samoproglašenoj nezavisnosti Kosova, a Srbija radi na tome da posle te odluke uslede novi statusni pregovori. Ipak, i ako odluka bude doneta u julu, malo je verovatno da bi zbog letnje pauze sednica Generalne skupštine UN bila održana u avgustu.

Kakve će posledice proizvesti ove dve odluke po Srbiju i šta ona može da preduzima dalje kako bi u fokusu zadržala svoja dva državna prioriteta? Sagovornici „Politike” smatraju da nijedan od ova dva događaja ne treba posmatrati fatalistički i da se za Srbiju ništa drastično neće promeniti, čak i ako Beograd ne bude sasvim zadovoljan odlukom Saveta ministara i ako mišljenje o Kosovu sačeka jesen.

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda smatra da, ukoliko dobijemo samo ratifikaciju SSP-a, ne treba da budemo obeshrabreni nego da trezveno i razborito nastavimo proces reformi, usklađivanje zakonodavstva i njegovu primenu. „S druge strane, treba da nastavimo intenzivnu diplomatsku inicijativu u Briselu i svim glavnim gradovima Evrope kako bismo ukazali na značaj nastavka integracionih procesa”, kaže Vejvoda i podseća da je prioritet proširenja na zapadni Balkan ponovljen i na skupu u Sarajevu.

„Zato vlada i državne institucije koje su zadužene za evropske integracije treba da nastave ne samo kao da se ništa nije dogodilo nego i da pojačaju reformske napore koji su neophodni da bismo dobili prelazne ocene”, zaključuje Vejvoda.

Međutim, diplomatski izvor „Politike” iz Brisela podseća da postoje i izvesne proceduralne smetnje. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc svoj izveštaj o napretku Srbije u saradnji sa sudom podneće posle sednice Saveta ministara, ali ministri 14. juna mogu da se saglase da ratifikacija SSP-a počne kada se dobije Bramercov pozitivan izveštaj.

Savet ministara EU u Briselu Foto Tanjug

Ipak, dan uoči odlučujuće ministarske sednice glavni tužilac Bramerc će Evropskoj komisiji podneti usmeni izveštaj. „Ukoliko bi on izneo pozitivnu ocenu ni Nemačka ni bilo ko drugi ne bi imao ništa protiv da počne ratifikacija”, kaže ovaj izvor „Politike”. On, međutim, naglašava da mogu da se ispreče još neki tehnički problemi: poput paralize vlasti u Belgiji ili procesa formiranja vlade u Holandiji. Tako da je još neizvesno kako će se unutar EU, ukoliko i postoji dobra volja za ratifikaciju, naći modus ukoliko Bramercov izveštaj bude pozitivan.

Na pitanje kako komentariše skepticizam pojedinih analitičara da EU neće ni ići dalje od ratifikacije SSP-a, ovaj diplomata kaže da se stvari mogu brzo promeniti. „Ukoliko Srbija, kao uostalom i drugi u regionu, uspe da pruži ozbiljne dokaze da ’dovodi svoju kuću u red’, niko se neće protiviti da stvari idu i brže. Proces proširenja je projekat političke elite i ne treba da obeshrabruju izjave pojedinih provincijskih političara u Nemačkoj ili Belgiji”, kaže on napominjući da su najveći problem do sada predstavljali loši međusobni odnosi zemalja zapadnog Balkana.

Sagovornici „Politike” su saglasni da bi za Srbiju najbrži put ka EU bilo hapšenje Mladića, ali i svaki pomak u odnosima sa Kosovom.

Vejvoda ocenjuje da su Beograd i Priština svojim zajedničkim prisustvom u Sarajevu pokazali ozbiljnu dozu kooperativnosti, što nagoveštava obostranu želju i razumevanje potrebe da se razgovara i da se što pre, u razumnom roku, nađe rešenje u kome niko ne bi bio potpuni gubitnik niti bilo ko potpuni dobitnik.

Što se tiče Kosova, dakle, i Beograd i Priština su za razgovore, samo što će do odluke suda svako raditi na tome da nametne format koji bi do kraja razrešio nerešena pitanja: statusa ili tehničkih detalja.

Biljana Mitrinović

Jelena Cerovina