Државни принцип Србије „И Косово и ЕУ” у наредних пар месеци проћи ће кроз два важна догађаја који ће показати где је Београд на пресеку онога што жели и онога како га виде у Бриселу и Хагу.

Што се тиче европских интеграција, 14. јуна ће се видети да ли у Савету министара постоји консензус да Србија добије ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању или ће министри спољних послова земаља чланица бити толико широке руке па кандидатуру Србије проследити Европској комисији на мишљење, што би резултирало добијањем упитника. О варијанти у којој Србија не би добила ништа, нико не жели ни да размишља, јер би то доста удаљило европску перспективу.

Међународни суд правде у Хагу би, према последњим најавама које се могу чути у дипломатским круговима, већ 22. јула могао да изађе са саветодавним мишљењем о самопроглашеној независности Косова, а Србија ради на томе да после те одлуке уследе нови статусни преговори. Ипак, и ако одлука буде донета у јулу, мало је вероватно да би због летње паузе седница Генералне скупштине УН била одржана у августу.

Какве ће последице произвести ове две одлуке по Србију и шта она може да предузима даље како би у фокусу задржала своја два државна приоритета? Саговорници „Политике” сматрају да ниједан од ова два догађаја не треба посматрати фаталистички и да се за Србију ништа драстично неће променити, чак и ако Београд не буде сасвим задовољан одлуком Савета министара и ако мишљење о Косову сачека јесен.

Директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода сматра да, уколико добијемо само ратификацију ССП-a, не треба да будемо обесхрабрени него да трезвено и разборито наставимо процес реформи, усклађивање законодавства и његову примену. „С друге стране, треба да наставимо интензивну дипломатску иницијативу у Бриселу и свим главним градовима Европе како бисмо указали на значај наставка интеграционих процеса”, каже Вејвода и подсећа да је приоритет проширења на западни Балкан поновљен и на скупу у Сарајеву.

„Зато влада и државне институције које су задужене за европске интеграције треба да наставе не само као да се ништа није догодило него и да појачају реформске напоре који су неопходни да бисмо добили прелазне оцене”, закључује Вејвода.

Међутим, дипломатски извор „Политике” из Брисела подсећа да постоје и извесне процедуралне сметње. Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц свој извештај о напретку Србије у сарадњи са судом поднеће после седнице Савета министара, али министри 14. јуна могу да се сагласе да ратификација ССП-а почне када се добије Брамерцов позитиван извештај.

Савет министара ЕУ у Бриселу Фото Танјуг

Ипак, дан уочи одлучујуће министарске седнице главни тужилац Брамерц ће Европској комисији поднети усмени извештај. „Уколико би он изнео позитивну оцену ни Немачка ни било ко други не би имао ништа против да почне ратификација”, каже овај извор „Политике”. Он, међутим, наглашава да могу да се испрече још неки технички проблеми: попут парализе власти у Белгији или процеса формирања владе у Холандији. Тако да је још неизвесно како ће се унутар ЕУ, уколико и постоји добра воља за ратификацију, наћи модус уколико Брамерцов извештај буде позитиван.

На питање како коментарише скептицизам појединих аналитичара да ЕУ неће ни ићи даље од ратификације ССП-а, овај дипломата каже да се ствари могу брзо променити. „Уколико Србија, као уосталом и други у региону, успе да пружи озбиљне доказе да ’доводи своју кућу у ред’, нико се неће противити да ствари иду и брже. Процес проширења је пројекат политичке елите и не треба да обесхрабрују изјаве појединих провинцијских политичара у Немачкој или Белгији”, каже он напомињући да су највећи проблем до сада представљали лоши међусобни односи земаља западног Балкана.

Саговорници „Политике” су сагласни да би за Србију најбржи пут ка ЕУ било хапшење Младића, али и сваки помак у односима са Косовом.

Вејвода оцењује да су Београд и Приштина својим заједничким присуством у Сарајеву показали озбиљну дозу кооперативности, што наговештава обострану жељу и разумевање потребе да се разговара и да се што пре, у разумном року, нађе решење у коме нико не би био потпуни губитник нити било ко потпуни добитник.

Што се тиче Косова, дакле, и Београд и Приштина су за разговоре, само што ће до одлуке суда свако радити на томе да наметне формат који би до краја разрешио нерешена питања: статуса или техничких детаља.

Биљана Митриновић

Јелена Церовина