Брамерцов извештај неће бити препрека

После прекјучерашње изјаве Сержа Брамерца, главног тужиоца Хашког трибунала, да нема разлога да верује да је Ратко Младић изван Србије, већина аналитичара сматра да нови извештај о сарадњи Србије са Хагом, који ће он доставити Савету безбедности УН до краја маја, ипак неће затворити врата прихватању захтева Србије за чланство у ЕУ. Одлука Савета министара Европске уније о отварању „зеленог светла” за почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Србијом, којој се Београд нада у јуну, биће превасходно политичка, уверени су они.

„Нови извештај Брамерца не би требало да представља препреку у даљем приближавању Србије ЕУ и почетку ратификације”, каже Владимир Вулетић, социолог. Он је мишљења да ће тај извештај „за нијансу чак бити позитивнији” од претходног из децембра 2009. То што је Брамерц рекао да је Младић у Србији треба „читати у позитивном смислу”, сматра он. „Јер ако је Брамерц на основу резултата домаћих органа могао да изнесе закључак да је Младић у Србији, то значи да су ти органи ближе Младићу”, додаје Вулетић.

Према мишљењу Владимира Тодорића, са Факултета за економију, финансије и администрацију, извештај главног тужиоца биће „у толикој мери позитиван да ће омогућити позитивно тумачење чланица ЕУ, уколико се оне одлуче да отворе процес ратификације ССП-а”. И Александар Фатић, научни саветник Института за међународну политику и привреду, каже да ће одлука бити донета када се у оквиру ЕУ закључи да Србији треба дозволити да направи следећи корак. Фатић је, међутим, уверен да следећи корак неће довести до брзог чланства Србије у ЕУ, па да је, због тога, „цела та прича, на неки начин, виртуелна”.

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, није претерани оптимиста. Он оцењује да нови извештај „неће бити онако ентузијастичан као што је био претходни”. Поставља се питање зашто, и поред толиких напора, још нема конкретних успеха у лоцирању и решавању проблема двојице бегунаца. „Из тога произилази његово успоравање, да не кажем условљавање самог почетка ратификације ССП-а”, додаје он. Дерета каже да треба водити рачуна и о ширем контексту, односно о економској кризи у ЕУ и ситуацији у Грчкој, због чега проширење у овом тренутку за Европу није приоритет.

Фатић сматра да треба очекивати да главни тужилац „у неко најскорије време” да позитиван извештај, али не мисли да је пресудно да ли ће се то догодити баш у јуну или нешто касније. Тодорић каже да извештај из децембра, па и из средине прошле године „није у битној мери различит” од онога који се сада може очекивати. „Брамерц увек каже да није постигнута пуна сарадња, али да је задовољан напорима који се у Србији чине да би се остварила пуна сарадња са Хагом”, подсећа он.

Тодорић додаје да ће се нове чланице много оштрије оцењивати него што је то било раније, рецимо у случају Бугарске и Румуније, и наглашава да грчка криза може да се одрази на питање учлањења, али да смо ми још далеко од тога. Он је уверен да се при евентуалној одлуци око ратификације ССП-а, чланице ЕУ неће само бавити питањем сарадње са Хагом него и питањима регионалне сарадње, пре свега. Стога верује да ће при одлучивању у Савету министара великог удела имати и оно што се буде дешавало на регионалној конференцији, почетком јуна, у Сарајеву.

Биљана Чпајак