Дан након посете немачког шефа дипломатије Гвида Вестервелеа Београду аналитичари су углавном сагласни да је његов циљ био да Србији пренесе поруку да се од ње очекује ублажавање текста косовске резолуције коју је поднела Генералној скупштини УН. Процене о томе колико простора за договор у ствари има и треба ли Србија да пристане на измене које тражи део Европске уније се, међутим, разликују. Дипломатски извор „Политике” из Брисела подсећа да Вестервеле није ни могао да наступи у име целе ЕУ, већ да је у ствари изнео предлог иза кога стоји Немачка са својим западноевропским партнерима који су признали независност Косова.

У појединим иностраним медијима спекулише се да је Вестервеле, уз замену за промену резолуције која би подразумевала избацивање могућности да се поново отворе преговори о статусу, понудио Београду екстериторијалност православних манастира на Косову, посебни статус за Србе јужно од Ибра, као и фактичко признање статуса кво на северу Косова. Београд је, како се спекулисало у медијима, нудио могућност договора о резолуцији у замену за одређивање датума добијања статута кандидата за чланство у ЕУ. Наш извор, међутим, тврди да, све и да је постојала воља за такав договор, Вестервеле није имао овлашћења да на тај начин преговара. Могао је само да обећа српским властима прослеђивање кандидатуре из Савета министара у Европску комисију.

Уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић мисли да немачки министар спољних послова није у Србију могао да донесе никакву нову шаргарепу.

„Он нема шта да нам понуди сем осмеха и обећања о подршци кандидатури и можда неку техничку ствар, попут тога да ће нам послати упитник о чланству у ЕУ. У суштини, нити ће наше шансе за улазак у ЕУ бити веће ако прихватимо измену резолуције, нити ће ако одбијемо наши односи са ЕУ бити лошији, јер смо са земљама које су признале Косово већ дуже време у конфликту ниског интензитета”, објашњава Вукадиновић. Он сматра да Србија нема ниједан разлог да прихвати промену резолуције, уколико нам је то заиста затражено. „Ако би Србија на то пристала то би била капитулација, јер би тиме одустала од последње, макар и симболичне, принципијелне линије одбране Косова и Метохије. Српски предлог је већ довољно умекшан и компромисан и ако је и та форма неприхватљива, после тога следи капитулација, након које Србија неће имати образа да од других држава тражи да не признају независност Косова”, сматра Вукадиновић.

Владимир Тодорић из Центра за нову политику мисли, међутим, каже да „Србија треба да искористи мали простор који има за договор да би осигурала широку аутономију за Србе на Косову и заштиту манастира”. Уколико би то одбила, по његовој оцени, ЕУ би сматрала да више нема о чему да се разговара у вези са Косовом. „Мислим да је за нас могућ неки средњи пут, да Србија не призна независност Косова, али да пристане на техничке преговоре са Приштином, који би се одвијали уз посредовање ЕУ. Јер, у ЕУ, као што знамо, не постоји сагласност око независности Косова, али постоји консензус око неопходности разговора Београда и Приштине.

ЕУ жели да она решава питање Косова и да покаже да је релевантан фактор на међународној сцени. Она то види као своје двориште и не жели да то решавају Русија и САД”, истиче Тодорић.

Он објашњава да и није толико битно да ли ће доћи до промене текста резолуције јер је суштина у томе да је српској политичкој елити потребно време да се привикне на реалност и да за то припреми јавност. „Зато она сада има две могућности или да прихвати да у резолуцију убаци захтев који би садржао позив на техничке преговоре, али може и да иде са овом резолуцијом и да доживи славан пораз, па да онда тиме оправда то што пристаје на техничке преговоре”, додаје Тодорић.

„У сваком случају, најпоразније би било да Београд опет добије етикету неког ко опструира процес, јер бисмо то онда платили тиме што би нестале паралелне институције Срба на Косову, они би се све више удаљавали од Београда и све више би били упућени на Приштину. Тада не би имали никакве шансе да добију културну, образовну, па чак и неку врсту финансијске аутономије о којој сада још може да се преговара”, каже Тодорић.

Г. Новаковић – Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

ЕУ сматра да је Косово српски сусед

Да ли је Вестервеле званичном Београду, како неки тумаче, јасније него до сада поручио да не могу да рачунају на улазак у ЕУ уколико не прихвате да им је Косово сусед? И Вукадиновић и Тодорић кажу да та поруке није нова, мада наши званичници често нису желели да је чују. Дипломатски извор из Брисела објашњава да заиста формално такав услов ни не постоји, али да „на политичком нивоу можете да успоставите било какву копчу ако вам је до тога”. Он додаје да један део земаља ЕУ које нису признале Косово, али и Аустрија и Италија, не жели да се те две ствари повезују. Такође, Европска комисија има другачији приступ него земље које изричито инсистирају на повезивању те две ствари, као што су Немачка, Француска, Белгија и Холандија. Наш саговорник наглашава и да је занимљиво да САД и Велика Британија, које су највећи заговорници косовске независности сматрају да не треба заустављати европске интеграције.