Vojvodinu čeka vruća jesen, najavio je, pre nekoliko dana, Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, ocenjujući da će to biti rezultat tenzija koje je izazvala odluka Ustavnog suda Srbije o poništavanju dela nadležnosti pokrajine. Na ovu njegovu izjavu, za razliku od one o „internacionalizaciji pitanja Vojvodine”, kada su se čule osude, sada nema reakcija predstavnika vlasti. Analitičari smatraju da Čankovu najavu „ne treba potceniti, jer nisu nezadovoljni samo vojvođanski političari, već i građani”.

Da se odluka Ustavnog suda Srbije, kojom je više od 20 odredaba Zakona o nadležnostima Vojvodine, uključujući i one o Novom Sadu kao glavnom gradu i o tome da pokrajina ne može imati kancelariju u Briselu, neće svideti pokrajinskim vlastima, potvrdile su vrlo oštre reakcije Bojana Pajtića, vojvođanskog premijera, i drugih predstavnika vlasti. Pajtić je, ipak, rekao da će se rešenje tražiti u razgovoru sa vlastima u Beogradu, dok je Čanak odmah najavio „internacionalizaciju vojvođanskog pitanja”. Čanak je poslao i pisma na adrese ovdašnjih ambasadora, a naprednjaci su reagovali oštrim saopštenjem u kome su „Čanak i njegovi saučesnici iz DS-a” optuženi za „procvat korupcije i kriminala, što je nanelo ogromnu štetu našoj zemlji i usporilo je na putu ka EU, a sada kada se sprovodi volja građana, koji su na izborima jasno dali do znanja da im je dosta bilo njihovih mahinacija, Čanak pokušava još jednom da obmane domaću i međunarodnu javnost”.

Đorđe Vukadinović, urednik lista „Nova srpska politička misao”, kaže da ne bi potcenjivao najavu mogućnosti vruće jeseni u Vojvodini. Vukadinović ističe da u Čankovoj izjavi „naravno ima dosta demagogije, ali mogućnost da država pretrpi štetu, nije toliko posledica snage Nenada Čanka, već više sticaj prilika koje mogu da budu povoljne za takvu vrstu problema, uključujući i internacionalizaciju”. Vukadinović podseća na tešku socijalno-ekonomsku situaciju i dodaje da LSV nije toliko porastao da bi se govorilo o enormnoj snazi, ali „taj trend rasta ne treba potceniti, tim pre što beogradska elita, uglavnom površno i sa minimalnom pažnjom prati šta se dešava u Novom Sadu”.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže da je „Ustavni sud Srbije (USS) svojom odlukom u dobroj meri kriv što je došlo do pregrevanja atmosfere između Novog Sada i Beograda, samim tim što je čekao dve godine, pa kad je formirana nova vladajuća većina, poništio veliki broj nadležnosti Vojvodine”. Popov ističe da „to ne iritira samo političare u Vojvodini nego i obične građane, jer se stiče utisak da se na Vojvodinu gleda sa jednim bagatelišućim stavom, a postoji i osećaj da Beograd, na neki način, stalno pokušava da sputa Vojvodinu u razvoju, jer zašto, na primer, može Kragujevac da ima kancelariju u Briselu, a Novi Sad ne može?” Pitanje je, kaže Popov, kako poništiti efekte dvogodišnje primene zakona, a „to onda sa ustavno-pravnog terena prelazi na politički i zahteva jedan ozbiljan dijalog da ne bi došlo do pregrevanja atmosfere, jer nam, uz krizna žarišta koja imamo na Kosovu, pa i u Sandžaku, uz teško socijalno-ekonomsku situaciju, ne treba nova kriza”. Popova brine, kaže, „to što većina stranaka nove vladajuće većine ima negativan stav na vojvođansku autonomiju”, a ohrabruje, „izjava premijera Ivice Dačića da se za rešenjem mora tragati dijalogom”. Popov kaže: „Ako se ne želi nova kriza Beograd i Novi Sad treba da sednu i vide kako rešiti problem, koji je nastao odlukom USS-a, ali ne treba čekati dugo, jer imamo niz nedorečenosti i jednu situaciju, koja može da izazove niz posledica”.

Jovan Komšić, sociolog politike i profesor Ekonomskog fakulteta Novosadskog univerziteta, rekao je za Radio slobodna Evropa da, „ako vlast i opozicija ne budu ponudili jasnu strategiju rešavanja problema, pitanje Vojvodine će se samointernacionalizovati”. Komšić navodi: „Videli smo da se evropske institucije, uticajne ličnosti, pojedinci iz Komiteta regiona EU, pitaju šta to znači negiranje prava Vojvodini da artikuliše interese građana Vojvodine posredstvom predstavništva u Briselu, dok drugi gradovi imaju to pravo, kao Kragujevac i Niš, na primer”.

Čankovu najavu o vrućoj jeseni, Đorđe Vukadinović vidi i kao pritisak na Beograd, ali i na „pokrajinski DS da se stavi na čelo nezadovoljstva građana, a ukoliko DS ne bude pratio poteze LSV-a, to je prilika da se još jednom profitira na uštrb DS-a”. U svakom slučaju, prema ocenama naših sagovornika, poslednja stvar koju bi republička vlast trebalo da uradi jeste olako prihvatanje Čankovih najava.

----------------------------------------------

LSV duplirao mandat u vojvođanskoj skupštini

LSV, koji uvek samostalno nastupa u pokrajini, 2008. godine osvojio je pet mandata za vojvođansku i devet za novosadsku skupštinu, a 2012. za vojvođansku 10, a za novosadsku 15 mandata. DS je sa 30 mandata, koliko je imala 2008. u novosadskom parlamentu, pao na 18, a u pokrajinskom sa 62 na 56. Ovaj rast LSV-a analitičari delom ocenjuju i kao rezultat nesuglasica „vojvođanskog” i „beogradskog” DS-a oko Statuta pokrajine dok se radilo na njemu.