Чанак против Динкића

Како се кампања све више захуктава тако и странке у међусобној борби постају све оштрије. У Војводини су „фронт” отвориле Лига социјалдемократа Војводине и Уједињени региони Србије, а епилог је, за сада, најава и једне тужбе. У бици за гласове војвођанских бирача све пршти, не само од критика него и неких тешких оптужби.

У свом већ познатом стилу лидер ЛСВ-а Ненада Чанак је на трибини у Мокрину рекао да је „лидер УРС-а најзаслужнији за то што Војводина више нема својих банака, који се 'УРСао' свега чега се дотакао”. Одговарајући на оптужбе Чанка, Слободан Мараш, шеф изборног штаба УРС-а за Војводину је уз опаску да Чанак нема појма о економији, рекао да су „управо у Новом Саду седишта десетак највећих банака, а Млађан Динкић је заслужан за једну од најуспешнијих банкарских реформи”. „Да се Чанак озбиљно 'УРСао' доказао је и тиме што апсолутно не схвата за шта се залаже Млађeн Динкић, јер никако није тачно да се залаже за укидање ПДВ-а”, рекао је Мараш.

У саопштењу које је он потписао тврди се и да Развојна банка Војводине има негативни биланс од 40 милиона евра те да служи као „каса за неограничено захватање двојца без кормилара Пајтић-Чанак”.

Због ових оптужби из ЛСВ-а најављују да ће Мараша који је, како кажу, „познати прелетач који је већ променио неколико странака” тужити због клевете.

Сукоб пламти и на нешто „нижем“ страначком нивоу. Наиме, посланица ЛСВ-а и кандидаткиња те партије за градоначелницу Новог Сада Александра Јерков оптужила је своју конкуренткињу за ову функцију, кандидаткињу УРС-а Мају Гојковић, за склапање штетног уговора између Новог Сада и АТП „Војводина” о изградњи нове аутобуске станице због које граду прети тужба од 100 милиона евра. Због овог случаја, како је рекла Јерков, Нови Сад се нашао на листи Европског парламента међу пет највећих корупционашких афера у Србији.

„Сто милиона евра је 20.000 нових радних места и Новосађани треба да знају ко је одговоран за то што су се наш град и наша земља нашли у оваквој позицији. Одговорни су Маја Гојковић и претходна градска власт, али и Уједињени региони Србије, који данас ту исту особу прихватају као своју узданицу, којој нуде други мандат и за коју верују да Србију, Војводину и Нови Сад може извести из кризе”, поручила је Јерков.

Према њеним речима то није једина афера која се везује за УРС и као пример је навела Поштанску штедионицу, приватизацију „Књаза Милоша”, аферу „Сателит”, аферу са Радованом Јелашићем, Бојаном Криштом.

Коментаришући ове оптужбе Маја Гојковић је за „Политику” рекла да је 20. марта ове године на рочишту у Привредном суду у Новом Саду, АТП „Војводина“ одустала од своје тужбе за накнаду штете од Града Новог Сада, а да је градоначелник Игор Павличић писмено потврдио и Суду и Агенцији за борбу против корупције да је град у целости испунио своје уговорне обавезе.

„Као кандидат за градоначелника Новог Сада водим и водићу искрену политичку кампању. Мој програм је 'Три пута пет – Шта ћу урадити, против чега ћу се борити и шта ћу створити'. О њему и о другим изборним програмима комуницирам искључиво на овај начин. Једина сам алтернатива актуелном градоначелнику Игору Павличићу, те са њим могу политички да полемишем на све теме”, истиче Гојковић.

У одбрану УРС-а устала је и Сузана Грубјешић, чланица Председништва ове коалиције поручивши лидеру ЛСВ Ненаду Чанку да би, пре него што почне да се бави УРС-ом, морао грађанима Војводине да објасни „зашто за 12 година власти није успео оно што је њихов лидер Млађан Динкић урадио за неколико месеци”.

Управо због таквих, како је рекла, „професионалних и добро плаћених бораца за децентрализацију, као што је Чанак”, Војводина данас први пут у својој историји спада у недовољно развијени регион Србије.

То што уљудност престаје, а почиње борба „голим шакама“, без рукавица, са ниским ударцима и са што више прљавог веша, како каже др Владимир Гоати из „Транспарентности Србија”, сасвим је очекивано што кампања више одмиче.

„Ове две странке имају много више разлога да се 'туку' пред изборе јер имају сличну изборну клијентелу или како би истраживачи рекли, лове на истом ловном подручју. То су странке које се мање-више обраћају истим бирачима. То је, чини ми се, и разлог што се између њих баш у изборном тренутку до усијања доводе неки спорови који су, можда тињали и месецима раније, али тада нису били занимљиви”, оцењује Гоати.

Ови „слични” морају, како објашњава, бирачу који ће се за њих определити, „објаснити”да је друга страна потпуно погрешан избор и дати им аргумент зашто да гласају баш за њих.

„Иако парадоксално звучи најмање je сукоба између најудаљенијих странака док се у време интензивирања изборне кампање појачавају трвења између блиских партија које рачунају на исту клијентелу”, истиче Гоати.