Kako se kampanja sve više zahuktava tako i stranke u međusobnoj borbi postaju sve oštrije. U Vojvodini su „front” otvorile Liga socijaldemokrata Vojvodine i Ujedinjeni regioni Srbije, a epilog je, za sada, najava i jedne tužbe. U bici za glasove vojvođanskih birača sve pršti, ne samo od kritika nego i nekih teških optužbi.

U svom već poznatom stilu lider LSV-a Nenada Čanak je na tribini u Mokrinu rekao da je „lider URS-a najzaslužniji za to što Vojvodina više nema svojih banaka, koji se 'URSao' svega čega se dotakao”. Odgovarajući na optužbe Čanka, Slobodan Maraš, šef izbornog štaba URS-a za Vojvodinu je uz opasku da Čanak nema pojma o ekonomiji, rekao da su „upravo u Novom Sadu sedišta desetak najvećih banaka, a Mlađan Dinkić je zaslužan za jednu od najuspešnijih bankarskih reformi”. „Da se Čanak ozbiljno 'URSao' dokazao je i time što apsolutno ne shvata za šta se zalaže Mlađen Dinkić, jer nikako nije tačno da se zalaže za ukidanje PDV-a”, rekao je Maraš.

U saopštenju koje je on potpisao tvrdi se i da Razvojna banka Vojvodine ima negativni bilans od 40 miliona evra te da služi kao „kasa za neograničeno zahvatanje dvojca bez kormilara Pajtić-Čanak”.

Zbog ovih optužbi iz LSV-a najavljuju da će Maraša koji je, kako kažu, „poznati preletač koji je već promenio nekoliko stranaka” tužiti zbog klevete.

Sukob plamti i na nešto „nižem“ stranačkom nivou. Naime, poslanica LSV-a i kandidatkinja te partije za gradonačelnicu Novog Sada Aleksandra Jerkov optužila je svoju konkurentkinju za ovu funkciju, kandidatkinju URS-a Maju Gojković, za sklapanje štetnog ugovora između Novog Sada i ATP „Vojvodina” o izgradnji nove autobuske stanice zbog koje gradu preti tužba od 100 miliona evra. Zbog ovog slučaja, kako je rekla Jerkov, Novi Sad se našao na listi Evropskog parlamenta među pet najvećih korupcionaških afera u Srbiji.

„Sto miliona evra je 20.000 novih radnih mesta i Novosađani treba da znaju ko je odgovoran za to što su se naš grad i naša zemlja našli u ovakvoj poziciji. Odgovorni su Maja Gojković i prethodna gradska vlast, ali i Ujedinjeni regioni Srbije, koji danas tu istu osobu prihvataju kao svoju uzdanicu, kojoj nude drugi mandat i za koju veruju da Srbiju, Vojvodinu i Novi Sad može izvesti iz krize”, poručila je Jerkov.

Prema njenim rečima to nije jedina afera koja se vezuje za URS i kao primer je navela Poštansku štedionicu, privatizaciju „Knjaza Miloša”, aferu „Satelit”, aferu sa Radovanom Jelašićem, Bojanom Krištom.

Komentarišući ove optužbe Maja Gojković je za „Politiku” rekla da je 20. marta ove godine na ročištu u Privrednom sudu u Novom Sadu, ATP „Vojvodina“ odustala od svoje tužbe za naknadu štete od Grada Novog Sada, a da je gradonačelnik Igor Pavličić pismeno potvrdio i Sudu i Agenciji za borbu protiv korupcije da je grad u celosti ispunio svoje ugovorne obaveze.

„Kao kandidat za gradonačelnika Novog Sada vodim i vodiću iskrenu političku kampanju. Moj program je 'Tri puta pet – Šta ću uraditi, protiv čega ću se boriti i šta ću stvoriti'. O njemu i o drugim izbornim programima komuniciram isključivo na ovaj način. Jedina sam alternativa aktuelnom gradonačelniku Igoru Pavličiću, te sa njim mogu politički da polemišem na sve teme”, ističe Gojković.

U odbranu URS-a ustala je i Suzana Grubješić, članica Predsedništva ove koalicije poručivši lideru LSV Nenadu Čanku da bi, pre nego što počne da se bavi URS-om, morao građanima Vojvodine da objasni „zašto za 12 godina vlasti nije uspeo ono što je njihov lider Mlađan Dinkić uradio za nekoliko meseci”.

Upravo zbog takvih, kako je rekla, „profesionalnih i dobro plaćenih boraca za decentralizaciju, kao što je Čanak”, Vojvodina danas prvi put u svojoj istoriji spada u nedovoljno razvijeni region Srbije.

To što uljudnost prestaje, a počinje borba „golim šakama“, bez rukavica, sa niskim udarcima i sa što više prljavog veša, kako kaže dr Vladimir Goati iz „Transparentnosti Srbija”, sasvim je očekivano što kampanja više odmiče.

„Ove dve stranke imaju mnogo više razloga da se 'tuku' pred izbore jer imaju sličnu izbornu klijentelu ili kako bi istraživači rekli, love na istom lovnom području. To su stranke koje se manje-više obraćaju istim biračima. To je, čini mi se, i razlog što se između njih baš u izbornom trenutku do usijanja dovode neki sporovi koji su, možda tinjali i mesecima ranije, ali tada nisu bili zanimljivi”, ocenjuje Goati.

Ovi „slični” moraju, kako objašnjava, biraču koji će se za njih opredeliti, „objasniti”da je druga strana potpuno pogrešan izbor i dati im argument zašto da glasaju baš za njih.

„Iako paradoksalno zvuči najmanje je sukoba između najudaljenijih stranaka dok se u vreme intenziviranja izborne kampanje pojačavaju trvenja između bliskih partija koje računaju na istu klijentelu”, ističe Goati.