Да ли је народ разумео ДС

Суштина суботњег „политичког перформанса” у скупштини била је да Демократска странка покаже да у политици према Косову и Метохији постоји разлика између владе и председника државе. Наиме, ДС је на опште изненађење предложеним амандманом инсистирао да се у резолуцију врати све оно од чега се у консултацијама владе и председника одустало, а што је стајало на путу европских интеграција. А до те суботње парламентарне седнице управо је ДС био најжешћи критичар председникове платформе, називајући је популистичком и нереалном. Повлачењем амандмана тек при крају седнице постало је јасно да ДС није мислио озбиљно инсистирајући на том амандману.

У овој странци верују да су овим „парламентарним маневром”, како га је назвао шеф посланичке групе Борислав Стефановић, успели да „покажу и докажу”, како је Стефановић то објаснио на свом Фејсбук профилу, „да имају две политике које су супротстављене и да се одбије штетна Николићева платформа која више не постоји”.

Лидер ДС-а Драган Ђилас је гостујући јуче на телевизији Б 92 оценио да две владајуће странке СНС и СПС нису имале храбрости да кажу да је политика Томислава Николића катастрофална и да они иза ње не стоје. „СНС и СПС су знали да та платформа не може бити прихваћен документ и дозволили су Томиславу Николићу да је пошаље међународној заједници, САНУ, косовским Србима. Нису имали храбрости да кажу да је политика Томислава Николића катастрофална и да иза ње не стоје”, нагласио је Ђилас.

Уступака ДС-у и делу владе било је како на седници парламента тако и пре ње, када су из основног предлога платформе у образложењу резолуције избачена два кључна елемента: да се не прекидају технички преговори и да „ништа није договорено док све не буде договорено”.

Саветник председника за спољну политику Марко Ђурић казао је за „Политику” да је оно што се дешавало у суботу у скупштини „знак неодговорности који заслужује осуду и жаљење”.

Према његовим речима, део опозиције није коментарисао политичке циљеве и понуђена решења садржана у платформи већ је покушао питање КиМ политички да капитализује потенцирајући наводни сукоб у владајућој коалицији.

„Усвајањем резолуције у скупштини очувана је политичка суштина платформе која има државни карактер пошто су у њеној изради уз активну размену мишљења учествовали сви значајнији политички субјекти у власти, па и неки из опозиције. У наставак преговора Србија улази са јасно дефинисаним циљевима а влада са мандатом да се за те циљеве бори”, објашњава Ђурић.

Социолог Јово Бакић дели мишљење да ДС није успео до краја да уради оно што је хтео. „Обичним грађанима ту није све најјасније јер је сувише акцента стављано на разлику између Николића и политике владе. А није им јасно због једног јединог разлога – зато што је Николић прихватио захтев владе”, сматра Бакић.

Он је оценио да је цео маневар ДС-а био сувише компликован, те да је на моменте заиста изгледало да се ДС „погубио”.

„Јасно је шта је био њихов циљ, али мислим да су се у политичкој тактици мало преиграли. Обичан човек је био прилично зачуђен да су заправо и Дачић и Вучић надиграли и председника државе и ДС. Проблем је тај што се стиче утисак да се око једног питања на коме се не може добити покушавају добити поени у политичком животу. А на Косову нико не може да добије”, сматра Бакић.

Владимир Гоати, председник Транспарентности Србија, оцењује да нема претерано великог ефекта овога маневра ДС-а, јер се пошло од погрешне претпоставке да је Србија полупредседнички систем, у коме државну политику воде и влада и председник. У Уставу се, како он подсећа, каже да је влада носилац извршне власти у Србији, што значи да је реч о чистом парламентарном систему.

„ДС је постигао то што је желео, али питање је да ли је тај труд који је уложен вредан енергије и времена који су утрошени с обзиром на положај председника у нашем систему. Тиме не умањујем морални ауторитет некога ко је непосредно изабран, али он нема овлашћења у извршној власти”, рекао је Гоати.

Потврђујући намеру ДС-а да скупштинским маневром покажу да су у политици према Космету с једне стране Дачић и Вучић, а са друге Николић, Бакић каже да се поставља велико питање да ли је ДС у томе успео. „Јер да су заиста на једној страни Дачић и Вучић, а на другој Николић, онда би Николић инсистирао на свом тексту и себе би довео у апсолутну изолацију. А овако је Николић рекао: ’Добро, направио сам те грешке’, (не признавши то вербално), али је изоставио те делове и завршио причу”, закључио је Бакић.

На питање како види развој ситуације, односно да ли ће се продубљивати сукоб између председника и владе, Бакић мисли да неће.

„Николић нема никакво упориште моћи, он је председник државе. Међутим, у његовој платформи, коју сам читао у облику нон-пејпера, има јако добрих елемената, а оне који нису били добри, он је човек пристао да повуче. Делови који су повучени нису се појавили у образложењу Резолуције о КиМ”, сматра Бакић.

Према Гоатијевом мишљењу „државничке поене” побрали су и власт и опозиција, онај део који је гласао, а био је то, како каже, поен и за парламентаризам и демократију у Србији.

„Демократе су више показале своју демократичност тиме што су гласале за један текст владајуће странке, него тиме што су показивале да између председника и владе постоје размимоилажења. Њихове похвале на рачун власти говоре само о сазревању демократске климе и толеранције у друштву”, закључио је Гоати.