Страдање француског држављанина, дивљање навијачких група, отказивање Параде поноса под претњом ултрадесничарских организација тек сада наилазе на одговор државе која у лику републичког тужиоца најављује коначни обрачун са групама које посежу за насиљем. Корене насиља неки виде у догађајима из деведесетих година прошлог века, неки у сиромаштву, недостатку перспективе и лошим економским приликама, а неки у неспремности политичке елите да томе стане на пут. Шта год било, трагови воде до политичких партија које одговорност пребацују на оне које су владале пре њих.

Сагласни са оценом Бориса Тадића да постоји непрекинута нит између насиља, које је обележило деведесете, подршке штрајку „црвених беретки” и садашње атмосфере нетолеранције, Нада Колунџија (ДС) истиче да су неки периоди после 2000. године погодовали поновном рађању језика нетрпељивости и насиља. На питање колико је део одговорности ДС-а, будући да је у последњих девет година учествовала у власти, она каже да се први циклус власти њене странке завршио акцијом „Сабља”, а председник Тадић није имао полуге државне силе којима би такве појаве спречавао.

„Прво што смо урадили када смо 2007. поново ушли у владу јесте да смо донели сет закона којим смо створили услове за оштрију борбу државе против таквих појава”, каже она додајући да узроке садашње ескалације насиља свакако не треба тражити у социјалном незадовољству, како то истичу поједине партије. „Ово сигурно није социјални бунт. Да ли неке политичке партије желе да искористе поједине социјалне групе за наводно исказивање социјалног бунта, то је већ озбиљно питање и мислим да ту лежи објашњење где су узроци оволиког насиља”, оцењује Колунџија.

Небојша Бакарец, потпредседник Извршног одбора ДСС-а, не искључује у потпуности одговорност своје странке за пораст насиља у друштву с обзиром на то да је била у власти, али каже да је она мала. Он каже да функционери ДСС-а нису улазили у управе спортских клубова за разлику од СПС-а и ДС-а.

Политика формирана крајем осамдесетих, која је насиље видела као начин решавања свих проблема, за Жарка Кораћа, професора Филозофског факултета и народног посланика, главни је узрок данашњих проблема. Садашњи политички циљеви, сматра он, нису много измењени у односу на ондашње, па се ни средства за њихово остваривање не разликују у великој мери.   

„Друштво које се не одриче политике насиља, где се политички нерехабилитовани људи поново налазе у владама, није направило коренити раскид са прошлошћу и зато се прошлост непрекидно враћа, сада на овај начин, на улицама Београда. Ако је реформисани политичар човек који је пре годину и по дана говорио да Булевар Зорана Ђинђића треба да се назове булевар Ратка Младића, како изгледа нереформисани политичар”, пита Кораћ.

Образац данашњих насилника, према мишљењу Чедомира Чупића, професора Факултета политичких наука, створен је у ратовима деведесетих година када је држава не само толерисала него и подстрекивала насиље. Агресивно деловање навијачких група, објашњава он, одговара одређеним партијама, вероватно и противницима евроинтеграција, као и новобогаташима.

Социолог и научни саветник Зоран Аврамовић каже да ратови нису одговарајуће објашњење за ово што се дешава и додаје: „Загонетно је откуда сада напади на странце, а није их било непосредно после НАТО бомбардовања. Откуда после толико година да се појаве тако у низу”.

Он оптужује власти да се понашају недоследно. „Они који су на одређеним функцијама, морају у свакој ситуацији да осуде насиље. И да му дају, ако не исту, бар приближну пажњу”, каже он наводећи пример упада дела демократске омладине на конференцију за новинаре Николе Милошевића, када су му забранили да говори.

------------------------------------------------------------ 

Енглески хулигани су само хулигани

Наводећи промер различитог приступа проблему насиља, Жарко Кораћ истиче разлику између енглеских и наших фудбалских хулигана.

„Наравно да они личе, али постоји једна велика разлика. У Енглеској они немају политичке пароле. Они једноставно пију и туку се и понашају се дивљачки. Погледајте наше навијачке групе, оне имају називе ’Образ’, ’1389’, носе слике Ратка Младића. Наши хулигани се скривају иза политичких циљева, енглески хулигани су само хулигани”, каже Кораћ додајући да политичари немају неку директну везu са хулиганима него да је реч о подели истих вредности.