Политика

Дашићи из Рудица не иду у школу

Обећали су посао у школи мојој жени и рођаку, а сада нико не окреће главу – каже Богдан Дашић, повратник из села код Клине

Четвро деце породице Дашић више не похађа наставу (Фото Р. Радомировић)

Косовска Митровица – Четворо деце породице Дашић, којa се после десет година у мају поново вратилa у село Рудице, у општини Клина, од уторка не иду у школу. Наиме, Богдан Дашић своју децу Срђана (13), Цвету (12) и Мају (10), и Драгомир Дашић своју ћерку Марију (8) у знак протестане пуштају на наставу у ОШ „Радош Тошић” у 40 километара удаљену Бичу.

Богдан Дашић каже да су се на ово одлучили, јер запослени у Пећком округу и Министарству просвете Србије нису испунили обећање и упослили његову супругу Снежану и рођака Драгомира Дашића као помоћне раднике у школи.

„Преварени смо, а уколико од посла не буде ништа, сви повратници из села се враћају у Србију. Крајем августа, са начелником Пећког округа Стојаном Дончићем био сам у Митровици и у разговору са начелником Школске управе Министарства просвете Предрагом Стојчетовићем добио обећање да ће моја жена и Драгомир од 1. септембра почети да раде. Децу нећемо пустити у школу, све док нам не буду исплаћени лични дохоци за ова три месеца, јер у септембру је примљено двоје људи, у ту исту школу”, каже Дашић.

Богдан Дашић са породицом живи у потпуно албанском окружењу, без основних услова за живот. Прима само 8.000 динара као радник „Мируше” у Клини, а сав новац троши на лекове и одлазак на лекарске контроле у Београд, јер има уграђен пејсмејкер.

Стојан Дончић, начелник Пећког округа, објаснио је да је упознат са проблемом Дашића, али тврди да нико од нових радника није примљен. Каже да је допис упутио Републичком министарству просвете у Београду и да од њих тражи одговор.

Међутим, Предраг Стојчетовић, начелник Школске управе за КиМ са седиштем у Косовској Митровици, одговара да је приликом сусрета са Дашићем казао да ће видети шта може да учини, али да није обећао да ће два нова радника наћи ухлебљење у основној школи у Бичи, у истуреном одељењу школе „Радош Тошић”, чије је седиште у Осојану.

„Иначе, имамо вишак радне снаге у Осојану, а по логици ствари, да су радници потребни ми бисмо их одатле упутили у Бичу. Нема основа да тражим отварање нових радних места”, тврди Стојчетовић.

Бојана Митровић, помоћник републичког министра просвете задужена за финансије, каже да је примила допис који је потписао Стојан Дончић: „У министарству ћемо видети шта може да се уради како би се овим повратницима помогло. Допис је тек јутрос стигао, тако да у овом моменту не могу нешто прецизније о овом случају да кажем”.

Породица Богдана Дашића једна је од десет породица које су се у јуну ове године после десет година расељеничког живота вратиле у село Рудице у којем тренутно има 12 Срба. Прве комшије су им Албанци који су у селу бројнији, а има их више од 400.

Б. Радомировић
објављено: 20/11/2009

Последњи коментари

Бранко Маликовић | 23/11/2009 21:09

Одличан текст новинара Б. Радомировића. Храбро је вратитри се на своје порушено и спаљено огњиште са својом децом у алабанском окружењу где повратак ниједног Србина или Црногорца није добро дошао. Међутим, нехумано је и крајње некоректно да се овој породици не може наћи били какво запослење, па и оно обечано! Па шта мислите господо из Пећког округа и Северне Митровице , задужени за повратак наших прогнаника у свој родни крај, од чега треба наши повратници на КиМ треба да живе и издржавају своју бројну породицу...од чистог Метохијског ваздуха, бистре воде Белог Дрима, Кујавче или Источке реке. Свакаако не!. Њима треба посао, и да од свог рада живе, па стога у оваквим случајевима треба пронаћи било какав начин како би се помогло храброх породици Дашић, као и другим повратничким породицама, јер се само таквим решењима могу наши прогнаници охрабрити како би учинили и тај одлучни корак ка повратку на своје родно тло.С поштовањем.