Влада неће дозволити да ни на који начин буде угрожена визна либерализација, рекао је јуче Божидар Ђелић, потпредседник владе задужен за евроинтеграције, на јавном слушању о „азилантима и изазову који носе миграције” у српском парламенту. Ђелић је навео да су већ предузете мере, као што је строжа контрола на границама, што је смањило број захтева за азил у западноевропске земље за 35 одсто. Опозиција, међутим, оштро критикује владу, јер „кривце за насталу ситуацију види у припадницима мањина и у ЕУ, само не у себи”.

Учесници јавне дебате сложили су се да су економски и социјални положај главни разлог за то што грађани Србије, углавном, припадници мањина, напуштају земљу и покушавају да добију политички азил, за шта нема основа, пошто се у Србији поштују људска права. Речено је и да проблем азиланата мора бити решен тако да се не угрозе људска права и слободе тражилаца азила, али ни визна либерализација и слобода кретања свих грађана.

Ђелић је навео да је број тражилаца азила смањен у свим земљама, тако се Немачкој у априлу обратило 227 грађана, Белгији 106, а Луксембургу 27. Вицепремијер је најавио и нове мере, па ће ускоро бити промењен закон, којим се уводи кривично дело организовања нелегалних миграната, организатор ће одговарати кривично, а „азилант” прекршајно и биће му ограничен улазак у ЕУ. Он је рекао да ће данас предати председнику Европске комисије Жозе Мануелу Барозу пакет мера, које је наша влада припремила за превазилажење проблема. Ђелић каже да ће затражити од свих земаља ЕУ да поступе као Норвешка и да Србију препознају као земљу из које се не може тражити азил. Он је навео и да су у 95 одсто случајева тражиоци азила припадници националних мањина „али то никако не може бити основ за нетрпељивост према мањинама, радићемо још више на терену, на информисању грађана и на инклузији”.

Драган Марковић, из МУП-а, казао је да је број тражилаца азила у Србији све већи, па је 2008. било 77 азиланата, а у прва три месеца ове године их је 603, углавном из Авганистана, Ирана и Пакистана, и истакао да се очекује формирање канцеларије за азиланте при МУП-у. Владимир Цуцић, комесар за избеглице, рекао је да „ ће влада на данашњој седници донети одлуку о отварању новог азила, пошто овај један више није довољан”.

На неопходност сарадње са ЕУ у решавању проблема, указали су Ласло Варга, председник Одбора за евроинтеграције, и Владимир Петронијевић, извршни директор невладине организације „Група 484”, који су организовали јавно слушање.

Иван Андрић (ЛДП) изразио је незадовољство што „се већина мера у случају лажних азиланата усмерава на рад полиције, односно што се све, мање-више, свело на одузимање пасоша или неиздавање пасоша”. Посланици из Санџака Мехо Омеровић и Бајрам Омерагић, рекли су да је неопходно решавање тешког економског положаја грађана, посебно мањина. Омерагић је замерио што се „наглашава улога мањина у проблему азиланата, јер то ствара врло лошу атмосферу”.

Нада Колунџија, шеф посланичког клуба ЗЕС-а, рекла је да је појава лажних азиланата додатни знак држави да интензивније ради на поправљању економског статуса грађана, а за то „треба тражити и подршку ЕУ”.

Представник шведске амбасаде Бојрн Линдерфалк казао је да на решавању проблема лажних азиланата заједнички морају да раде све земље ЕУ и Србија и то уз поштовање свих људских права и слобода.

М. Ч.

-------------------------------------------

Појачане мере контроле на граници

У оквиру појачаних мера контроле путника на граничним прелазима ка земљама шенгенског споразума, гранична полиција проверава сврху путовања путника, повратне карте, као и да ли одређена особа има довољно новца да остане у земљи у коју се запутила, објашњавају у Управи граничне полиције МУП-а Србије.

– Полиција, као и до сада, на граници процењује ко је потенцијални лажни азилант и та особа се проверава. Уколико путник има одговарајуће путне исправе, питамо где се и којим поводом запутио, да ли је и колико новца понео за боравак и тражимо новац на увид. Поред тога, проверавамо да ли има повратну карту и у пасошу проверавамо да ли је раније путовао у земље ЕУ и када се из њих враћао – објашњавају у полицији.

Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде, изјавио је за један београдски дневни лист да ће МУП Србије ускоро написати уредбу о дневном новчаном износу који ће путници у земље шенгенске зоне морати да имају код себе приликом преласка границе.

– Тај износ одређују земље шенгенске зоне и креће се од 30 до 50 евра по предвиђеном дану боравка на путовању – изјавио је Хомен.

Д. С. В.

-----------------------------------

Халими: Сачувати визну либерализацију

Очу­ва­ње ви­зне ли­бе­ра­ли­за­ци­је је за­јед­нич­ки ин­те­рес свих у Ср­би­ји, за­кљу­чак је ју­че­ра­шњег са­стан­ка пред­став­ни­ка Вла­де Ср­би­је и пред­став­ни­ка ал­бан­ске на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це.

На са­стан­ку у Бе­о­гра­ду раз­го­ва­ра­ли су ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Иви­ца Да­чић, ми­ни­стар за др­жав­ну упра­ву и људ­ска пра­ва Ми­лан Мар­ко­вић, је­ди­ни пред­став­ник ал­бан­ске ма­њи­не у Скуп­шти­ни Ср­би­је Ри­за Ха­ли­ми из Пар­ти­је за де­мо­крат­ско де­ло­ва­ње, пред­сед­ник оп­шти­не Бу­ја­но­вац Ша­ип Кам­бе­ри и пред­сед­ник На­ци­о­нал­ног са­ве­та ал­бан­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не Га­лип Бе­ћи­ри.

Ми­ни­стар Да­чић је на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре на­кон са­стан­ка ре­као да ће на гра­ни­ца­ма би­ти по­ја­ча­на кон­тро­ла ра­ди сма­ње­ња бро­ја ла­жних ази­ла­на­та, али је до­дао да ће по­ли­ци­ја по­што­ва­ти људ­ска пра­ва и без ства­ра­ња ани­мо­зи­те­та пре­ма оним на­ци­о­нал­ним за­јед­ни­ца­ма из ко­јих је нај­ве­ћи број ази­ла­на­та.

Да­чић је ре­као да ће пред­став­ни­ци вла­де о про­бле­ми­ма ла­жних ази­ла­на­та уско­ро раз­го­ва­ра­ти и са пред­став­ни­ци­ма ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не. Ме­ђу ла­жним ази­лан­ти­ма из Ср­би­је нај­ви­ше је Ро­ма и Ал­ба­на­ца. „Ви­зна ли­бе­ра­ли­за­ци­ја не сме би­ти до­ве­де­на у пи­та­ње”, ре­као је Ха­ли­ми и по­ру­чио да на то­ме за­јед­но тре­ба да ра­де пред­став­ни­ци вла­де и чел­ни­ци ал­бан­ске за­јед­ни­це, као и пред­став­ни­ци европ­ских зе­ма­ља у ко­је од­ла­зи нај­ве­ћи број ази­ла­на­та.

Ми­ни­стар за људ­ска пра­ва Мар­ко­вић је на­вео да је еко­ном­ска си­ту­а­ци­ја глав­ни раз­лог због коje ла­жни ази­лан­ти из Ср­би­је од­ла­зе у зе­мље Европ­ске уни­је.